THE FEAST DAY OF SAINT SEBASTIAN OF JACKSON

IN THE YEAR 2020 OF OUR LORD

The year behind us was remarkable in so many ways, and, much the same, this year’s celebration of our holy father Sebastian of Jackson was no exception. Devotees and pilgrims from his ancestral Herceg Novi, Jackson’s sister city, from his native San Francisco, from Los Angeles, where he founded the first church and served therein, as well as from other parts of California and the United States of America, unfortunately could not fulfill their great wish this year to visit Jackson again on the day of its Patron Saint. However, it was precisely in their absence that we felt their presence perhaps even more strongly than in the previous years. Filling the half-empty church with their countenances, within our hearts and with our spiritual sight, we pondered how grateful we had been for each other in the past, how much we appreciated and nurtured our dearly paid unity in the Body and Blood of Christ, crucified and shed for us? How much had we valued Time as a gift, how wisely had we used it, redeemed and sanctified it with our lives, or had we delayed our repentance and reconciliation while forgetting that we do not know the day or the hour that our earthly journey will come to its end? Now, at a time with far fewer of us being physically present in the church, each face shone before us as the living icon of God, and those who were absent seemed closer and dearer than ever before.

Bishop Maxim brought us great consolation and encouragement with his arrival on Saturday afternoon. The Nativity Fast began on that day, and we were happy and grateful to begin, with his blessing and in his presence, the cleansing and decoration of the manger of our hearts for the Nativity of God-Child. During the Vespers service, before which the church’s heating had suddenly failed, a few of us who could participate, with masks on our faces and chilled to the bones, but nonetheless side by side and with our Bishop in our midst, felt in our hearts that which the Holy Apostles Peter, James and John had felt inside their own hearts on Mount Tabor, at such an inconspicuous and uncomfortable place, having nothing but one another, along with the transfigured Lord in His Glory with Saint Elijah and Moses, and so we also whispered: It is good for us to be here (Matt. 17:4). The heating could not be repaired until Tuesday, upon completion of the entire celebration, rendering memories of our childhood, during the Sunday and Monday worship services in our cool church, of times when the only source of heat in our temples was the warmth of God’s grace and sacramental presence together with the fervency of our faith and love.

The Holy Liturgy was served on Sunday, when we prayerfully remembered the founders of our church. Holy Apostle and Evangelist Matthew was celebrated on that day, and the Parable on the Good Samaritan was read from the Holy Gospel. Bishop Maxim reminded us that, although we have many reasons to be proud of our ancestry, affiliation and calling, we are expected to confirm them through our deeds and our lives, and while doing good and taking care even of those who are foreign to us according to the worldly comprehension, we can bring them to the Lord as well and make them our brethren. Saint Sebastian, the main founder of the Jackson Parish, did just that by eradicating all corrupt divisions, bridging distances and through his love, goodness, faith and prayer, through Christ within him, connected the inconnectible, the East and the West, the North and the South. After the Divine Liturgy, on a beautiful, sunny and warm day, in accordance with the local health department regulations, lunch was served outside, next to the church hall. For years now, on the Sunday of the church founders, bakalar meal (cod fish with potatoes and garlic) is served, prepared the way it is done in the Bay of Kotor, the ancestral land of many of the church founders. It is prepared according to the recipe and under the supervision of Ms. Danica Milosovich, who is ninety-one years of age, and whose parents-in-law had come to America from the villages of Kameno and Podi in the Municipality of Herceg Novi. During lunch, Mr. Bogdan Beau Gillman, a member of the renowned Jackson Vukovich family on his mother’s side, on behalf of the Senior Fund, established by his grandfather Nedeljko Nedjo Vukovich of blessed memory, currently managed by his Aunt Lana, presented to Bishop Maxim and the Diocesan Publishing House Saint Sebastian Press (that has produced twenty new titles in this year alone) a very generous and significant contribution for the printing of the Monograph about the Jackson cemetery. The treasurer of the Parish Council, Protodiakonitsa Danica Pavlov, presented on behalf of the Parish a contribution for the same purpose. After several years of thorough and detailed preparations, at the initiative and under the watchful eye and editorial guidance of Bishop Maxim, through great labor of Dragana Mašić, Orthodox Christian Faith teacher from Novi Sad in Serbia and the author of the book, with diligent collaboration of Diakonitsa Victoria Stojanovich, and with graphics solutions of the gifted Denis Vikić from Vrnjci, the book is now in press. It will be composed of 450 pages of quality paper, one thousand top-level photographs in full color, works of two master photographers, Lazar Larry Angier and the above mentioned Diakonitsa Victoria, extensive introductions about the waves of Serbian immigration to America and about other Serbian Orthodox cemeteries in this country, as well as alphabetical indexes (both in Serbian and English alphabets) of all the names from the tombstones in Jackson’s cemetery.

Another joyous novelty this year is the completed service to Saint Sebastian of Jackson and San Francisco. The service written before the canonization of the Saint in 2015 of our lord, was complemented by the Matins Canon by the same author, a deacon until recently and now presbyter Veljko Vasiljev from the Eparchy of Bačka, as well as the Akathist, the divinely inspired work of nun Olimpijada (Kadić) from the Metropolitanate of Montenegro and the Littoral. On Sunday evening, on the Eve of the Feast of Saint Sebastian, the Akathist was read for the first time festally and solemnly, for the most part in its English translation (through the effort of Zorana Bjeličić from Belgrade, Serbia), by the gathered clergy: Bishop Maxim, Protopresbyter Vasilije Cvijanović from Saint Sebastian’s San Francisco Bay, Protopresbyter Stephen Tumbas, retired Parish Priest of Jackson and active adviser to the Jackson Mission and the Camp of Saint Sava, current Parish Priest Marko Bojović, and Parish Deacon Dragan Stojanovich, along with the prayerful participation of the faithful. After the service, the clergy and the parishioners received the newly-printed wall calendars for the coming year, featuring photographs of church life and graphic designs by parishioner Lazar Angier, including two photos giving homage to the two newly-reposed Hierarchs of our Patriarchate, Serbian Patriarch Irinej and Metropolitan Amfilohije of Montenegro and the Littoral, of blessed memory.

On Monday, another unusually beautiful day for this time of year broke out. Before the doors of the church, Bishop Maxim was greeted by Protopresbyters Dane Popović and Paul Volmensky from Sacramento, along with previously mentioned Proto Stephen, and the Parish Priest and Deacon. Deacon Dragan Stojanovich was ordained on this great Feast, and this year marks the six-year anniversary of his faithful, dedicated service. Only a month earlier, the Feast of Saint Longin the Centurion marked the twentieth anniversary since the ordination of Protodeacon Triva Pavlov, retired Parish Deacon, bearer of the Order of Saint Sebastian, who exerted much effort and labor along with the rest of the community in favor of canonization of Archimandrite Sebastian, as well as for the transfer of his holy relics from the Žiča Monastery to Jackson. With Bishop’s blessing, Fr. Paul, the Head Priest of the Church of Holy Ascension in the capital city of the State of California, of the Russian Orthodox Church Outside of Russia, delivered an inspired sermon upon completion of the Gospel reading. His love and respect for Saint Sebastian became even greater after receiving healing at his canonization five years ago. At this occasion, Fr. Paul spoke about the relationship between God the Father and God the Son and our knowledge of the Father through the knowledge of the Son and the unity with the Father through the unity with the Son. The Son is also the Bridegroom of our souls and of the Church as the community of people who had once been sold to sin, but the Bridegroom redeemed them, adorned them, and received them into His palace. Around the palace courtyard, tempting voices of seducers, the demons, are heard, which would like to call us back to our old, sinful life, but we will remain deaf to those voices if we remain in the chamber of the palace, in our hearts, faithful to our Bridegroom and Redeemer. In this feat and labor, our wonderful Saint Sebastian will be our courageous intercessor, who in his missionary work all over the world, in and by himself, carried, brought and spread the Heavenly Kingdom and in each person discerned and venerated the icon of God. During the Liturgy, the Slava bread and wheat were blessed for the four-member Rice family and for Lazar Angier, who, after the divine service, served the festal lunch to the closest circle of guests in the yard of their lovely and warm home.

We have been notified that Divine Liturgies were served on this Feast Day in numerous temples of our Church in America. In the afternoon hours of the Feast Day, we were visited by the Head Priest of the Russian Cathedral in San Francisco, which is the resting place of the relics of Saint John of Shanghai and San Francisco the Wonderworker, with a request to serve a moleben service before the relics of Saint Sebastian. On that occasion, he informed us that the priest of the Tikhvin church in Moscow, with whom he visited Jackson in 2016, had received a piece of the Saint’s relics for his church from the Russian Archbishop Kyrill of Western America, where the Divine Liturgy was also served on this day. During the year 2020, we also learned that two children born this year were named after our Saint Sebastian of Jackson, even though the families are not of Serbian origin. One little boy was born in North Carolina to a Greek father, who is an Orthodox Christian priest, and a mother who is an Orthodox American and took part in her youth in the ceremony of canonization of Saint Sebastian in Alhambra in the year 2015. The other boy was born in the San Francisco Bay to Orthodox Americans, the father of Italian and mother of German-Finnish descent. Both families have visited the church during the year, venerated the relics of Saint Sebastian and received the icons of the Saint. From Saint Sava’s and Saint Sebastian’s Bay of Kotor and Herceg Novi, we received information that a great number of icons of the Saint, embellished with precious metals and stones, were prepared for Saint Sebastian’s Feast, and the sale proceeds will be used to establish the Fund of Saint Sebastian, thereby continuing his missionary work, and, among other things, the parish home will be renewed in Sebastian’s ancestral Sasovići near Herceg Novi, as the House of Saint Sebastian. From Belgrade, we heard that this year also, for the third year in a row, the family of a young attorney from Zemun celebrated the Feast of the Saint as its second Slava – Patronal Feast, after their home was visited by Saint Sebastian through a piece of his holy relics on its way to the Monastery of Cetinje in Montenegro, at the request of Metropolitan Amfilohije of blessed memory. At the Annual Parish Assembly, in two weeks, following the example of the hard-working and dedicated Kolo of Serbian Sisters, which has tirelessly acted under the patronage of Saint Petka dating back to the thirties of the last century, the men of Saint Sava Parish in Jackson intend to establish the Brotherhood of Saint Sebastian.

As we near the completion of writing this article, the news has reached us that only two days following the Feast of Saint Sebastian, the wonderful priest of the church of Saint Sebastian founded last year in Carson City, the capital city of the state of Nevada, Protopresbyter James Barfield has reposed in the Lord. This American-born man, who became Orthodox in his youth, also founded the church of the Nativity of Saint John the Baptist in Reno, Nevada. This blessed and meek soul unselfishly sacrificed himself for his reasonable flock and for the growth of the Holy Church and will continue to shine and illuminate us from the world to come.

“Our holy father Sebastian,” as we sing in the newly written Akathist, “urge the Lord to grant us peace within and around us, angelic chastity, humility and zeal, love sincere and warm, unfading joy of Resurrection, and true salvation, so that we may be one in Christ our Lord,” and to become worthy of liberation from the current troubles and sufferings, so that we may celebrate next year, in greater numbers and beauty, in health and in joy, your holy feast and the Most Holy Trinity, Whom you had glorified with all your being and life!

---

ДАН СВЕТОГ СЕВАСТИЈАНА ЏЕКСОНСКОГ 2020. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ

Година за нама била је по много чему посебна, па је тако и са овогодишњом прославом светог оца нашег Севастијана Џексонског. Поштоваоци и поклоници из његовог предачког Херцег Новог, братског града Џексону, из његовог родног Сан Франциска, из Лос Анђелеса, где је основао прву цркву и где је служио, као и из других делова Калифорније и Сједињених америчких држава, нису, нажалост, могли остварити своју велику жељу да и ове године дођу у Џексон о празнику његовог покровитеља. Но управо у њиховом одсуству, осетили смо њихово присуство можда и снажније него претходних година. Испуњујући полупразну цркву њиховим ликовима у своме срцу и својим духовним видом, запитали смо се колико смо раније били благодарни једни за друге, колико смо ценили и неговали своје скупо плаћено јединство у Телу и Крви Христовој, за нас распетом и за нас проливеној? Колико смо вредновали време као дар, колико мудро смо га користили, искупљивали и освештавали својим животом, или смо одлагали покајање и помирење, заборављајући да не знамо ни дана ни часа када ћемо окончати своје земаљско путешествије? Сада, када нас је било много мање физички присутних у цркви, сваки лик сијао је пред нама као жива икона Божија, а они који нису били са нама чинили су нам се приснији и дражи него икада пре.

Велику утеху и охрабрење донео нам је владика Максим својим доласком у суботу поподне. Тога дана почео је Божићни пост, те смо били срећни и благодарни да чишћење и украшавање јасала свога срца за рођење Богомладенца започнемо са његовим благословом и у његовом присуству. Током вечерње службе, пред коју нам је изненадно отказало грејање у храму, неколицина нас који смо могли учествовати, са маскама преко лица и хладноћом у костима, али једни уз друге и са епископом међу нама, осетила је у својим срцима оно што су осетили свети апостоли Петар, Јаков и Јован на Таворској гори, на том неугледном и неудобном месту, на коме нису имали ничега осим једни друге, и преображенога Господа у слави са Светим Илијом и Мојсијем, те смо и ми шапутали: Добро нам је овде бити (Мт. 17, 4). Грејање је могло бити поправљено тек у уторак, по окончању целокупне прославе, па смо тако и током богослужења у недељу и понедељак у прохладној цркви могли да се присетимо свога детињства, када смо се у храмовима грејали само топлином Божије благодати и тајинског присуства и жаром своје вере и љубави.

У недељу је служена света литургија на којој смо се молитвено присетили оснивача наше цркве. Славио се свети апостол Матеј, а читано свето Јеванђеље о Добром Самарјанину. Владика Максим нас је подсетио да, иако имамо много разлога да будемо поносни на своје порекло, припадност и призвање, позвани смо да их

својим делима и својим животом потврдимо, а чинећи добро и бринући чак и о онима који су нам по земаљским схватањима страни, можемо и њих придобити за Господа и учинити својим ближњима. Свети Севастијан, главни оснивач џексонске парохије, је управо то чинио, те је тако све грешне деобе укинуо, удаљености премостио и својом љубављу, добротом, вером и молитвом, Христом у себи, повезао неспојиво, Исток и Запад, Север и Југ. Након Божанске литургије, по дивном, сунчаном и топлом дану, у складу са важећим прописима, послужен је ручак напољу, уз црквену салу. Већ годинама на Недељу оснивача цркве се служи бакалар припремљен на бокељски начин, одакле је потицала већина црквених оснивача. Припрема се по рецепту и уз надзор 91-годишње Данице Милосовић, чији свекар и свекрва су дошли у Америку из херцегновских насеља Камено и Поди. Током ручка, Богдан Бо Гилман, са мајчине стране члан знамените џексонске породице Вуковић, у име Фонда за бригу о старима, који је установио његов блаженопочивши ђед Недељко Неђо Вуковић а којим сада руководи његова тетка Лана, уручио је владики Максиму и епархијској издавачкој кући «Свети Севастијан Прес» (која је само ове године објавила 20 нових наслова) веома издашан и значајан прилог за штампање Монографије о џексонском гробљу. Благајница Парохијског савета, протођаконица Даница Павлов, уручила је у име парохије прилог са истом наменом. Књига је, после више година темељних и детаљних припрема, на иницијативу и под будним оком и уредничким руковођењем владике Максима, великим трудом Драгане Машић, вероучитељице из Новога Сада, ауторке књиге, приљежним сатрудништвом ђаконице Викторије Стојановић, и графичким решењима даровитог Дениса Викића из Врњаца, у штампи. Имаће 450 страница квалитетног папира, 1000 врхунских фотографија у пуном колору, дела двоје мајстора фотографије, Лазара Ларија Ангиера и поменуте ђаконице Викторије, опширне уводе о таласима српске имиграције у Америку и о осталим српским православним гробљима у овој земљи, као и азбучни и абецедни индекс свих имена са надгробних споменика џексонског гробља.

Радосна новина ове године је и довршена служба Светом Севастијану Џексонском и Санфранциском. Служби написаној још пред канонизацију Светога 2015. лета Господњег, додати су канон на јутрењи истог аутора, донедавног ђакона а сада презвитера Вељка Васиљева из Бачке епархије, као и акатист, по Божанском надахнућу дело монахиње Олимпијаде (Кадић) из Црногорско-приморске митрополије. У недељу увече, у навечерје празника Светог Севастијана, по први пут је празнично, свечано прочитан акатист, већим делом у енглеском преводу (трудом Зоране Бјеличић из Београда), од стране окупљеног свештенства: владике Максима, проте Василија Цвијановића из светосевастијановског Санфранциског залива, проте Стевана Тумбаса, умировљеног пароха џексонског и активног саветника џексонске Мисије и Кампа Светог Саве, садашњег пароха Марка Бојовића и ђакона Драгана Стојановића, уз молитвено учешће верног народа. Након службе, свештенству и верном народу подељени су новоодшампани зидни календари за следећу годину, са фотографијама из црквеног живота и графичким уређењем парохијанина Лазара Ангиера, међу којима су и два слетлописа којима се чини омаж двојици новопреминулих, блаженопочивших архијереја наше Патријаршије, Патријарха српског Иринеја и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

У понедељак је освануо још један дан необично леп за ово доба године. Пред дверима храма владику Максима су дочекали прота Дане Поповић и прота Павел Волменски из Сакрамента, већ поменути прота Стеван и парохијски свештеник и ђакон. Ђакон Драган Стојановић је рукоположен на овај велики празник, а ове године се навршило 6 лета његове верне, посвећене службе. Само месец дана раније, на празник Светог Лонгина Сотника, навршило се и 20 година од рукоположења протођакона Триве Павлова, умировљеног парохијског ђакона, носиоца Ордена Светог Севастијана, који се са остатком заједнице много заложио и потрудио у проглашењу архимандрита Севастијана светим, као и у преносу његових светих моштију из Жиче у Џексон. По благослову владике, надахнуту беседу по прочитаном јеванђељу одржао је прота Павел, старешина Вазнесењског храма Руске Заграничне Цркве у главном граду савезне државе Калифорније, који је своју љубав и поштовање према Светом Севастијану додатно продубио након свог исцелења на његовој канонизацији пре пет година. Он је богословио о вези Бога Оца и Бога Сина и нашем познању Оца познањем Сина и јединству са Оцем кроз јединство са Сином. Син је и Женик наше душе и Цркве као људске заједнице, који су некада били продати греху, али их је Женик искупио, украсио и у своју палату примио. Око дворишта палате чују се примамљиви гласови заводника, демона, који би да нас призову у стари, грешни живот, а на које ћемо остати глуви само ако останемо у средишту палате, у своме срцу, верни своме Женику и Искупитељу. У том подвигу мужаствени заступник биће нам дивни и свети Севастијан, који је, мисионарећи целим светом, у себи и собом носио и проносио и доносио Царство Небеско и у сваком човеку увиђао и целивао икону Божију. Током литургије благословени су славски колач и жито четворочлане породице Раисовић (Рајс) и Лазара Ангиера, који су након богослужења у дворишту свога љупког и топлог дома послужили славски ручак најужем кругу гостију.

Обавештени смо да су свете литургије служене на овај празник у бројним храмовима наше Цркве у Америци. У поподневним сатима празника, посетио нас је старешина Руске саборне цркве у Сан Франциску, у којем почивају мошти Светог Јована Шангајског Чудотворца, са молбом да одслужи молебан пред моштима Светог Севастијана. Том приликом нас је обавестио да је свештеник Тихвинског храма у Москви, са којим је посетио Џексон 2016. године, од руског Архиепископа Кирила Западноамеричког добио делић светитељевих моштију за свој храм, у коме је такође на овај дан служена света литургија. Током 2020. године сазнали смо и да су два детета рођена ове године названа по нашем Светом Севастијану Џексонском, иако породице нису српског порекла. Један малишан је рођен у Северној Каролини, од оца Грка, свештеника, и мајке православне Американке, која је још као девојка узела учешћа у свечаности канонизације Светог Севастијана у Алхамбри 2015. године. Други дечак је рођен у Санфранциском заливу, од родитеља православних Американаца, оца италијанског и мајке немачко-финског порекла. И једна и друга породица је током године посетила цркву, поклонила се моштима Светог Севастијана и преузела икону Светога. Из светосавске и светосевастијановске Боке и Херцег Новог нам је јављено да је о Севастијановдану припремљен велики број икона Светога украшен племенитим металима и драгим камењем, од чије продаје ће се засновати Фонд Светог Севастијана, којим ће се наставити његова мисионарска делатност, а између осталог и обновити парохијски дом у Севастијановим предачким Сасовићима крај Херцег Новог као Дом Светог Севастијана. Из Београда нам је јављено да је и ове године, трећи пут заредом, након што је њиховом дом, на путу ка Цетињском манастиру по молби блаженопочившег Митрополита Амфилохија, посетио Свети Севастијан кроз чест својих светих моштију, породица младог земунског адвоката прославила празник Светога као своју заветну славу. На годишњој парохијског скупштини, за две седмице, по угледу на вредно и пожртвовано Коло српских сестара, које под покровитељством Свете Петке неуморно дела још од 30их година прошлог века, мушкарци Светосавске парохије у Џексону намеравају да оснују Братство Светог Севастијана.

Док завршавамо писање овог чланка, до нас је стигла вест да се, свега два дана по празнику Светог Севастијана, упокојио дивни свештеник прошле године основане цркве Светог Севастијана у главном граду савезне државе Неваде, Карсон Ситију, прота Џејмс Барфилд. Овај рођени Американац који је у својим младићким годинама постао православан основао је и цркву Рођења Светог Јована Крститеља у Рину, Невада. Блажена, кротка душа, која се несебично жртвовала за своју паству и за добро Цркве и која ће наставити да сија и обасјава и са онога света.

„Свети оче наш Севастијане,“ како певамо у новонаписаном акатисту, „Господа умоли да нам подари мир у нама и око нас, ангелску чистоту, кротост и ревност, љубав искрену и топлу, радост васкршњу и неугасиву и спасење истинито, да у Господу Христу једно будемо,“ да удостојени будемо ослобођења од садашње невоље и патње, те да наредног лета у још већем броју и благољепију, у здрављу и радости прославимо твој празник и Пресвету Тројицу коју си ти свим својим бићем и животом прославио!

Презвитер Марко Бојовић