The Feast of St. Sava in San Gabriel, California
The Feast of Saint Sava was solemnly celebrated in the Church dedicated to the first Serbian Archbishop in the Californian city of San Gabriel. On that occasion, the parish of St. Sava had the honor of hosting twenty-two canonical Orthodox bishops from different jurisdictions that exist in the United States of America. Namely, bishops from different regions of America gather every year in one of the cities in America to witness Liturgical unity, exchange views on the state of Orthodoxy in America, solve various pastoral issues that everyone faces, such as visiting the sick and prisoners, organizing aid for the poor, promoting work with young people, improving theological education, etc. It is an advisory body that works to promote the Orthodox mission in America.
This year, during the period when our Church celebrates Saint Sava, the Assembly of Orthodox Bishops was held in Los Angeles. On that occasion, the will was expressed to serve in the only Church dedicated to this Saint in the southern part of California. With the blessing of Bishop Maxim, the parish committee of this Church and School congregation with its priest Predrag Bojović prepared an excellent welcome and program for all the guests present.
The Liturgy was presided by His Eminence Archbishop Elpidophoros (Greek Orthodox Church in America), with concelebration by Bishop John (Antiochian Orthodox Church), the host Bishop Maxim (Serbian Orthodox Church), Metropolitan Nicolae (Romanian Orthodox Church), Bishop Saba (Georgian Orthodox Church), Metropolitan Tikhon (American Orthodox Church) and bishops: Alexios, Gregory, Michael, Demetrios, Anthony, Sevastianos, Apostolos, Joachim, Andrei, Ioannis, Athenagoras and Constantine from the various jurisdictions mentioned above, and priests and deacons. Bishops Spyridon, Timothy, Nicholas and Nathaniel also attended the liturgy.
The first part of the liturgical celebration was enhanced by the mixed and melodious singing of chanters from the Greek Church of St. Sophia and then, for the most part of the Liturgy, by the choir of the Church of St. Sava. After the Gospel reading, Bishop Maxim delivered his sermon in which he referred to the meaning of the holiday of St. Sava and taught everyone gathered about the mission that the first Serbian Archbishop founded amongst the Serbian people. Among other things, the Bishop said the following:
“And so, with his presence, Sava would enchant and transform his environment: ecclesiastical, social, political… Contrary to our present-day manners, Sava did not oppose East and West, but strove for their synthesis. As St. Nikolai of Zhicha said, “in it East and West met in full harmony… He was prone to deep thinking like an Easterner, and energetic in action like a Westerner”. He is constantly sacrificing Himself for the liberation, the continuous progress and the sanctification of the sheep. Realizing that the Church in the Serbian nation needs self-government to breathe fully, Sava goes to Nicaea in 1219. The Lord blesses his intention. With the support of Emperor Theodore I Laskaris and “the Most Venerable Patriarch and the whole Constantinopolitan assembly”, St. Sava received the blessing that Serbian archbishops receive consecration from their own bishops’ assemblies. When this sincere Christian ecumenist worked to organize the local Serbian Church, “he only wanted to make his people a worthy member of the universal Orthodox family of Christ through a nationally organized church. He was personally imbued with the spirit of Christian ecumenism,” says St. Nicolai, and adds: “As such, he feels at home in every Orthodox community of every race and language.” And from this each of us can draw real lessons. And we see in Sava’s case, that when the Good Shepherd calls the sheep by name and sacrifices Himself for them, He creates new good shepherds by grace. Sava organized his church into dioceses headed by new bishops. He then embarked on a cultural and ecclesiastical renaissance that included the establishment of schools and the beginnings of a medieval Serbian literature… Dear brothers and sisters, the light with which Sava illuminates our present and future still shines today. It is up to each of us to recognize him and to adopt Sava’s ethos, as much as possible. Today, my brethren, we are called to listen to his call, a call which he addresses to us from the Communion of the Saints. This call is identical with the one Christ gives to us in today’s Gospel reading: “I have come that they may have life, and that they may have it more abundantly.” And the saying “There shall be one flock, one Shepherd” (Jn 10:16) we experience as something already accomplished.”
During the service, with the blessing of Bishop Maxim, a new deacon of the Greek Archdiocese, Nicholas Anton, was ordained by the hand of his responsible bishop, Elpidophoros. At the end of the liturgy, Bishop Maxim greeted all those present in the Serbian language, wishing them the blessings of the Eucharist and the prayerful intercession of Saint Sava.
Following the Liturgy, the celebration was transferred to the Church hall, where the parish board and parishioners prepared a welcome for their guests. The kumovi of the festive celebration, Dragiša and Sarlota Blagojević, broke the consecrated bread with their bishop, while Radenko and Marica Blagojević took over the kumovi position for the following year.
The Parish of St. Sava prepared a rich program in the packed ceremonial hall, which delighted everyone present. The program began with the hymn to Saint Sava, followed by traditional Serbian instrumental songs, masterfully performed by Ljiljana Lukić and Milica Stefanović. Children of different ages recited poems dedicated to St. Sava in Serbian, while subdeacon Jovan Mišković read an abridged life of St. Sava, which was followed by songs sung by the melodious voices of the youngest members of the St. Sava parish. The program was concluded with the performance of folklore groups, which visibly reflected smiles and joy on the faces of all present.
After the festive lunch and prayer, the Archbishop of the Greek Church of America Elpidophoros greeted everyone present and thanked them for the warm reception. Among other things, the archbishop emphasized that he was happy to see and hear how the children, although born and raised in America, speak their native Serbian language. He underlined how important it is to maintain the ethos of the culture to which each of us belong to: “The Christian faith also implies national affiliation, every nation expresses the Orthodox faith in their own way, so we must not forget our culture and language. We are one Orthodox Church, but each nation has their own individual characteristics that enriches the Orthodox Church, whether it is Greek, Serbian, Romanian, Georgian…”
After the ceremonial banquet, the bishops thanked everyone and went on with their program, while the people remained to continue celebrating the first Serbian Archbishop and Father Sava with songs and joyful fellowship.
Uskliknimo s’ljubavlju Svetitelju Savi…
Let’s exclaim with love to Saint Sava…
Празник Светог Саве у Сан Габријелу, Калифорнија
Празник Светог Саве свечано је прослављен у Цркви посвећеној првом Архиепископу Српском у калифорнијском граду Сан Габријелу. Тим поводом, парохија Светог Саве је имала част да угости двадесет и два канонска православна епископа из различитих јурисдикција које постоје у Сједињеним Америчким Државама. Наиме, епископи из различитих предела Америке се сваке године сабирају у одређеном граду у Америци ради сведочења литургијског јединства, размене виђења о стању Православља у Америци, решавању разних пастирских питања са којима се сви сусрећу, попут посета болесницима и затвореницима, организовања помоћи за сиромашне, поспешивања рада са младима, унапређења богословске просвете итд. У питању је саветодавно тело унутар кога се ради на поспешивању православне мисије у Америци.
Текуће године, и то у периоду када наша Црква прославља Светог Саву, Сабор Православних Епископа је одржан у Лос Анђелесу. Тим поводом, изражена је воља да се служи у јединој Цркви посвећеној овом Светитељу у јужном пределу Калифорније. Благословом Епископа Максима, парохијски одбор ове Црквено-школске општине са својим свештеником Предрагом Бојовићем приредио је изврстан дочек и програм за све присутне госте.
Литургијом је началствовао Високопреосвећени Архиепископ Елпидофорос (Грчка Православна Црква у Америци), уз саслужење Епископа Јована (Антиохијска Православна Црква), домаћина Епископа Максима (Српска Правослана Црква), Митрополита Николаја (Румунска Православна Црква), Епископа Саве (Грузијска Православна Црква), Митрополита Тихона (Америчка Православна Црква) и архијерêја: Алексиоса, Григорија, Михаила, Димитрија, Антонија, Севастијана, Апостолоса, Јоакима, Андреја, Јоаниса, Атинагоре и Константина из различитих горепоменутих јурисдикција, те свештеника и ђакона. Литургији су молитвено присуствовали и епископи Спиридон, Тимотеј, Николај и Натанаило.
Литургијско славље је у првом делу улепшало мешовито и милозвучно појање појаца из Грчке Цркве Св. Софије а потом већим делом хора Цркве Светога Саве. После прочитаног јеванђелског зачала, Епископ Максим је изнео пригодну беседу у којој се осврнуо на смисао празника Св. Саве и поучио све сабране о мисији коју је први Архиепископ Српски утемељио у српском народу. Између осталог, Владика је рекао следеће:
”И тако би Сава својим присуством очарао и преобразио своју средину: црквену, друштвену, политичку… Насупрот неким манирима, Сава није супротстављао Исток и Запад, већ је тежио њиховој синтези. Како је рекао свети Николај Жички, „у њему су се срели Исток и Запад у пуној хармонији. Био је наклоњен дубоком размишљању као источњак, а енергичан у акцији као западњак…Он се непрестано жртвује за ослобођење, за стални напредак и освећење оваца. Схвативши да је Цркви у српском народу потребна самоуправа да би дисала пуним плућима, Сава одлази у Никеју 1219. Господ благосиља његову намеру. Уз подршку цара Теодора I Ласкариса као и „Најсветијега Патријарха и целог Сабора Цариградског“, Свети Сава добија благослов да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Када је овај искрени хришћански икумениста радио на организовању помесне Српске цркве, „он је само желео да свој народ учини достојним чланом васељенске православне породице Христове кроз национално организовану Цркву. Он је лично био прожет духом хришћанског икуменизма”, каже свети Николај и додаје: „Као такав, осећа се као код куће у свакој православној заједници сваке расе и језика”. Из овога свако од нас може извући праве поуке. У Савином случају видимо да када Добри пастир призове овце по имену и жртвује се за њих, Он по благодати ствара нове добре пастире. Сава је своју Цркву организовао у Епархије на челу са новим Епископима. Затим је кренуо у културну и црквену ренесансу која је укључивала оснивање школа и почетке средњовековне српске књижевности… Драга браћо и сестре, Светлост којом Сава обасјава нашу садашњост и будућност сија и данас. На сваком од нас је да га препознамо и да у највећој могућој мери усвојимо Савин етос. Данас смо, браћо моја, позвани да слушамо његов позив, позив који нам упућује из Сабора светих. Овај позив је истоветан оном који нам Христос даје у данашњем читању Јеванђеља: „Дођох да имају живот и да га имају у изобиљу. А реч, „Биће једно стадо и један пастир” (Јн. 10,16) доживљавамо као нешто што се већ збило…”
У току службе, по благослову надлежног епископа Максима, извршено је рукоположење новог ђакона Грчке Архиепископије Николаја Антона, руком надлежног му епископа Елпидифора. На крају литургије, Епископ Максим је на српском језику поздравио све присутне пожелевши им благослове Евхаристије и молитвено посредништво Светог Саве.
По завршетку Литургије славље је пренесено у свечану црквену салу у којој је парохијска управа свечано припремила дочек својим гостима. Кумови свечаног славља, Драгиша и Шарлота Благојевић, су са епископом преломили освећени славски колач, док су за наредну годину кумство преузели Раденко и Марица Благојевић.
Парохија Светог Саве је у препуној свечаној сали приредила богат програм који је одушевио све присутне. Програм је започео химном Светом Сави, а потом, традиционалним српским песмама у инструменталу, маестрално изведеним од стране Љиљане Лукић и Милице Стефановић. Деца различитих узраста су рецитовала песмице посвећене Светом Сави на српском језику, док је ипођакон Јован Мишковић прочитао скраћено житије Светог Саве, после чега су уследиле песме певане милозвучним гласовима најмлађих чланова светосавске парохије. Програм је закључен игром фолклорних група које су видно одразиле осмех и радост на лицима свих присутних.
После свечаног славског ручка и молитве, Архиепископ Грчке Цркве Г. Елпидофорос је поздравио све присутне и захвалио се на топлом пријему. Архиепископ је између осталог нагласио да се радује што је видео и чуо како деца, иако рођена и одрасла у Америци, говоре својим матичним српским језиком. Подвукао је колико је битно одржати етос културе којој припадамо: ”Хришћанска вера подразумева и националну припадност, свака нација изражава на свој начин православну веру, због тога не смемо да заборављамо своју културу и језик. Ми смо једна православна Црква, али свако има своје појединачне карактеристике и то обогаћује Православну Цркву било то да је Грчка, Српска, Румунска, Грузијска…”
По свечаном банкету, епископи су се захвалили и кренули по свом програму, док је народ остао да и даље прославља првог српског Архиепископа и оца Саву уз песме и радосно дружење.
Ускликнимо с’љубављу светитељу Сави…
