Saint Sebastian Day 2017 Festivities, Jackson, California

“ALL ROADS LEAD TO JACKSON”

Saint Sebastian Day 2017 Festivities

The feast day of Saint Sebastian of Jackson and San Francisco, an Equal-to-the-Apostles Enlightener of America, was triumphantly celebrated in the Saint Sava Church in Jackson, California, on the 30^th/17^th of November, 2017. The first US-born Orthodox Christian monk and priest, together with the Serbian miners who had come from Herzegovina and the Bay of Kotor, founded this small but beautiful church in the peaceful capital of the Amador county in 1894, as the first Orthodox Christian church built by the Serbian immigrants on this continent.

The celebration started with Vespers on the eve of the feast. His Grace Bishop Maxim of Western America came to Jackson from his episcopal see in Los Angeles in the early afternoon and antiphonally chanted with protopresbyter Predrag Bojović from Los Angeles, while the parish choir sang the responses. Prota Stevan Tumbas and Deacon Dragan served. At the blessing of five loaves, presided by Vladika Maxim, they were joined by Archimandrite Damascene, Abbot of Saint Herman of Alaska Monastery, who came with monks Sebastian and Andrew from his brotherhood, and Prota Vasilije Cvijanović from the Holy Trinity Church in Moraga, California. The unpretentious but irresistible beauty of the Jackson’s sanctuary was created not by an abundance of sources but by the sacrificial love of the immigrant miners. Together with the ancient beauty of the Orthodox Christian worship and the grace-filled presence of the holy relics of Jackson’s patron, venerated long after the end of the service, it left an equally profound mark in the souls of pilgrims from afar and the local faithful. Hence many of them commented at the dinner that it was one of the most beautiful services they had ever experienced and that at some moments they felt were in an Athonite monastery or in one of the renowned medieval Nemanjić monasteries, like Dečani or Studenica. After the dinner, prepared with love by the parish KSS, a few church songs were sung by the youth and musicians of the parish and then everybody enjoyed an exhibition of art works (photos, paintings, quilts, etc.) made by the artists of the parish and some of them inspired by their beloved church. Actually, not only Serbs and not only Orthodox Christians of Jackson say that, when they drive back to their home city, once they see this white beauty with the cross on the top, their hearts start dancing with joy and excitement and whispering: „We are at home“. Attheconclusionoftheevening, HisGraceBishopMaximwishedeveryoneablessedfeastday andsaidafewwords on significance, presence and role of Saint Sebastian in our lives.Finally, heblessedeverybodyandthencontinuedhisapostolicjourneytoouranothergreatandholyshrine, thefirstSerbianOrthodoxmonastery of Saint Sava in Libertyville, Illinois, for the annual meetings of the Episcopal Council and Central Church Council of the Serbian Orthodox Church in North and South America.

On Thursday, the Lord granted us another lovely autumn day. Per Bishop Maxim’s blessing, Abbot Damascene of Platina Monastery, who wrote the first account of the life of Saint Sebastian, served the Matins, while Prota Djurica Gordić of San Francisco and Prota Predrag Bojović of Los Angeles chanted from two cantor stands, and then he presided the Divine Liturgy, served by nine priests and two deacons. Protodeacon Triva Pavlov was prayerfully present. He was one of the initiators of the transfer of relics of Archimandrite Sebastian from Žiča to Jackson. Among the presbyters, Prota Stephen Tumbas, a former parish priest at Saint Sava’s, served, as well as Prota Dane Popović of the Holy Assumption Church in Sacramento, Prota Vasilije Cvijanović of the Holy Trinity Church in Moraga (near San Francisco) and Prota Djurica Gordić of the Saint John the Baptist Cathedral in San Francisco, who was blessed to participate in uncovering of the holy relics of Saint Sebastian in Žiča Monastery ten years ago. Prota Predrag was there, as well as Monk Ignatius from the Venerable Silouan the Athonite Monastery (ROCOR) in Sonora, California. It was a joy also to have two priests from Sacramento: Andrew Jacobs of the Elevation of the Holy Cross Church (OCA) and Paul Volmensky of the Holy Ascension Church (ROCOR), who came together with twenty five of his parishioners. The church was packed with even more people than the previous evening, mostly thanks to many pilgrims, who came to Jackson from all over California. So many participants at the Divine Liturgy and so many communicants this church has only for the greatest feast days. Taking into consideration the high employment rate and that it was a business day (several people took a day off from their jobs), it was a true little miracle of God and Saint Sebastian and the proof than nothing like holiness gathers and unites people.

After the Prayer before Ambo, Prota Dane and Prota Predrag blessed and cut two Slava breads in honor of Saint Sebastian: one as the church founder and the other as the patron saint of Rice family. The local deputy sheriff with his whole family was baptized and christmated (he was given name Miloš by his godfather Lazar) earlier this year by the holy relics of Saint Sebastian and therefore he decided to start celebrating his feast day as his Family Slava. As far as we know, this is the first family that celebrates Saint Sebastian of Jackson and San Francisco as their family’s patron saint.

The gathering continued in the church hall, where the Kolo sisters and Rice family prepared and served a delicious lenten meal. Peace and joy in the Holy Spirit were in the hearts of all, as well as gratitude to God for granting us such a saint and gratitude to the saint for all his sacrifices endured for us and our salvation and for all his gifts to us, including this unforgettable, wondrous day, which reminded us of the Day that is coming, and now is, and has no end. The meal was concluded with prayer and presentation of gifts to everybody. Special gifts were presented to Protopresbyter-stavrophor Stephen Tumbas and Protodeacon Triva Pavlov for their special merits in maintaining and developing the church in Jackson in last years and decades.

Before their return to Los Angeles, per Bishop Maxim’s blessing, a large group of pilgrims from the Saint Sava Church in San Gabriel, led by their priest, Prota Predrag Bojović, received with tears in their eyes a particle of the holy relics of Saint Sebastian. The relics were placed into a beautiful, hand-made wooden reliquary and so Saint Sebastian went back to the first Serbian Orthodox community in Los Angeles, which he founded in 1911 and served it as its first priest.

As Abbot Damascene wrote about the whole event: „A glorious celebration of the feast at St Sava’s in Jackson… The whole day passed with joy, made full by the grace of God, Who is wondrous in His Saints… Thanks be to God that we have a new local saint, a new place of pilgrimage, and a new annual feast-day tradition, where the faithful are given yet another opportunity to connect with a Heaven.”

Finally, on Sunday, December 3 / November 20, the parish in Jackson celebrated its traditional, annual Founders’ Day. On Saturday, a memorial service was done for the founders as well as all the subsequent generations that invested themselves into this church. The Divine Liturgy and Eucharistic gathering around the holy chalice proved that the commemoration of the Founders’ Day is not merely a remembrance of the past, but also a look at the future – that it is not a mere history lesson, but also an uninterrupted fellowship with our fathers and predecessors in the mystery of the Body and Blood of Christ, in which we are continually gathered and united and by which we live. It started with baptism and chrismation of two little Russian girls and was crowned with holy communion. It certainly made glad both Saint Sebastian and Russian bishop Nikolai (Ziorov), who consecrated the church around this day 123 years ago, as well as all the members of this historic community, for so are the past and the future of the parish gathered together in Him who is the Beginning and the End. At the liturgy after liturgy, in the church hall that has a big flag with the emblem of King Nikola I Petrović of Montenegro on one of its walls, the special bakalar meal (codfish) was served, prepared according to an old recipe of Milosović family from the Bay of Kotor.

This was a very blessed week in Jackson, glory to God. He is wonderful in His saints, He who has revealed himself to us and who visits us, He who reminds us through His saints of our true identity and calling, of our true dignity and beauty, wherever and whenever we may live. O Holy Father Sebastian, pray to God for us!

СЕВАСТИЈАНОВДАН 2017. У ЏЕКСОНУ

Празник Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског, равноапостолног просветитеља Америке, торжествено је прослављен у Цркви Светога Саве у Џексону, у Калифорнији, САД, 30./17. новембра 2017. лета Господег. У овом питомом градићу од око пет хиљада житеља, који је настао у близини два рудника злата (која су затворена за време Другог светског рата) у брдовитом, живописном делу Калифорније и у коме Срби уживају углед и поштовање, Свети Севастијан је подигао ову прелепу црквицу 1894. године заједно са српским рударима из Херцеговине и Боке Которске. Била је то прва православна црква коју су Срби изградили на северноамеричком континенту и посветили је своме првом архиепископу, а Свети Севастијан је упамћен као први православни монах и свештеник рођен у САД.

Овогодишња прослава почела је вечерњом службом, на коју је из свог епископског седишта у Лос Анђелесу дошао епархијски архијереј, Његово Преосвештенство г. Максим Западноамерички. Он и лосанђелески прота Предраг Бојовић појали су за двема певницама, прота Стеван Тумбас је служио у олтару, а на литији са петохлебницом, којом је началствовао владика Максим, придружили су им се и игуман Манастира Светога Германа Аљаског Архимандрит Дамаскин, који је у Џексон дошао са још двојицом платинских монаха, Севастијаном и Андрејем, као и прота Василије Цвијановић из Мораге, у близини Сан Франциска. Скромна, а неодољива лепота џексонске богомоље, која је израсла не из изобиља и раскоши него из жртвене љубави џексонских тежака, као и древност и красота богослужења испуњена благодатним присуством светих моштију џексонског покровитеља, које су верни још дуго по служби целивали, оставила је на неколицину поклоника и мноштво житеља овога краја, који су цркву сасвим испунили, дубок и неизбрисив траг. Стога су многи касније за вечером коментарисали да им је то била једна од најлепших служби којој су присуствовали и да су се осећали као да су у неком древном светогорском манастиру или некој од наших немањићких светиња у Староме Крају, како овде обично називају свој породични завичај, попут Дечана или Студенице. Након вечере, коју је са љубављу приредило Коло српских сестара, изведен је и краћи сплет верских песама, а затим су присутни уживали и у изложби уметничких дела (слика, фотографија, рукодеља) надахнутих џексонском Светосавском црквом. За ову белу лепотицу, не само Срби и не само православни житељи Џексона кажу да, када њу угледају враћајући се из даљине, срце им заигра и каже: „Weareathome“ (стигли смо кући). Пред одлазак на њихов починак, Владика је честитао свима празник, прозборио о значају и блаженом, молитвеном присуству Светог Севастијана у нашим животима и делатностима, те их благословио и упутио се у нашу другу велику светињу, најстарији српски манастир на овом континенту, Светога Саве у Либертивилу крај Чикага, на сабрање српских епископа у Северној и Јужној Америци.

У четвртак, на сам празник, Господ нам је подарио још један диван јесењи дан. По благослову Владике Максима, Платински игуман Дамаскин, који је написао прво житије Светог Севастијана, служио је јутарњу службу, док су за певницом певали санфранциски прота Ђурица Гордић и лосанђелески прота Предраг Бојовић, а затим је началствовао и светом литургијом. Литургију је служило девет свештеника и два ђакона, а молитвено је присуствовао протођакон Трива Павлов, један од иницијатора идеје о преносу моштију архимандрита Севастијана из Жиче у Џексон, који је умировљен од активне парохијске службе, али и даље пребива у Џексону. Међу свештеницима био је ту прота Стеван Тумбас. Наспрам њега стајао је прота Дане Поповић из Цркве Успења Пресвете Богородице у Сакраменту. Служили су и проте Василије Цвијановић из Цркве Свете Тројице у Мораги и Ђурица Гордић из Саборног храма северног дела простране Западноамеричке епархије Светога Јована Крститеља у самом Сан Франциску (који је био благословен да присуствује откривењу моштију Светога Севастијана у Жичи пре десет година). Својим доласком и служењем донели су радост и гостујући свештеници АндрејЏејкобс, из Цркве Воздвижења Часнога Крста (Православне Цркве у Америци), и ПавелВолменски, из Цркве Вазнесења Господњег (Руске Заграничне Цркве), обојица из Сакрамента. Са о. Павелом дошло је двадесет и пет парохијана. Коначно, били су ту и већ поменути прота Предраг Бојовић и његов презимењак, домаћи парох, као и монах Игњатије, из Манастира Светог Силуана Атонског (Руске Заграничне Цркве) у Сонори (око сат времена вожње југоисточно од Џексона). Црква је била још више испуњена народом него претходне вечери, овај пут претежно поклоницима, који су дошли из свих крајева Калифорније. Толико људи окупи се и толико причесника у џексонској цркви има само о највећим празницима. Имајући у виду чињеницу да је био радни дан и колико је висок проценат запослености (неколицина је узела неплаћене слободне дане са посла), било је то право мало чудо Божије и Светога Севастијана и доказ да ништа као светиња не окупља и не сабира људе.

После заамвоне молитве, прота Дане и прота Предраг пресекли су два славска хлеба, један у част црквене ктиторске славе, а други у част крсне славе породице Рајс локалног заменика шерифа, који се са целом својом породицом ове године крстио и миропомазао (добивши име Милош од свога кума Лазара) у џексонској, светосавској цркви, код моштију Светога Севастијана, те је одлучио да почне да слави Светога Севастијана као крсну славу. Колико нам је познато, то је први случај слављења Светога Севастијана Џексонског и Санфранциског као крсне славе.

Сабрање је настављено у црквеној сали, где су диван, посни славски ручак припремили и послужили Коло сестара и свечари породице Рајс. Мир и радост у Духу Светоме били су у срцима свих, као и осећај благодарности: Богу, што нам је подарио таквога светитеља, и светитељу, за све његове подвиге и жртве ради нас и нашег спасења, па и за тај незабораван, чудесан дан, тако налик оном Дану што долази и већ је настао, а не пролази.Трпеза љубави окончана је молитвом и дељењем дарова свима присутнима.Посебни дарови, као израз посебне благодарности, уручени су протојереју-ставрофору Стевану Тумбасу и протођакону Триви Павлову за изузетан и низмеран допринос Цркви Светог Саве у Џексону.

Коначно, пред повратак у Лос Анђелес, повећа група поклоника из Цркве Светог Саве, предвођена својим свештеником, протојерејем Предрагом Бојовићем, преузела је, по благослову Преосвештеног епископа Максима, делић светих моштију Светога Севастијана са сузама у очима. Мошти су похрањене у леп, ручно рађен дрвени кивот, те је тако Свети Севастијан кренуо ка својој заједници у највећем граду Калифорније, коју је основао 1911. године и служио јој као њен први свештеник.

Да обележавање Дана оснивача није само сећање на прошлост, већ и поглед у будућност, да није само час историје, већ и непрекинуто заједништво са оснивачима и претходним поколењима наше цркве у светој тајни Тела и Крви Христове, у којој се непрестано сабирамо и сједињавамо и којом живимо, показала је и овогодишња света божанска литургија и сабрање око светога путира. Оно је почело крштењем и миропомазањем две малене девојчице, Рускиње, и крунисано светим причешћем, а на радост и Светог Севастијана и руског владике Николаја (Зиорова) који су цркву освештали, као и свих чланова ове заједнице, јер се тако и прошлост и будућност ове парохије сабирају у Ономе који је Почетак и Крај. На литургији после литургије, у црквеној сали коју краси велика застава са грбом краља Николе I Петровића и ове године послужен је бакалар по древном бокељском рецепту породице Милосовић.

Тако се навршила ова благословена и блажена седмица у светосавастијановском Џексону. Диван је Бог у светима својим, Бог који нам се објавио и који нас походи, и који нас кроз свете своје подсећа на наш истински идентитет и призвање, на наше истинско достојанство и лепоту, ма где и ма када живели. Свети оче Севастијане, моли Бога за нас!