Улазећи у храм појало се Благодатној Дјеви из које се оваплотио превечни Бог, а по уласку је започела Света архијерејска Литургија. После прочитаног Јеванђеља Епископ Максим је произнео надахнуту беседу. Говорећи о прочитаном Јеванђељу, Епископ је верне подучио и подсетио на живо сећање које Црква чува на Светог Григорија Паламу, чијој успомени је посвећена друга седмица Великог поста, Пачиста недеља. Ове недеље се исказује поштовање према важној стварности наше хришћанске вере а то су божанске, нестворене енергије, које се још називају и: светлост, благодат, слава Божија. Све оно што Бог својим стваралачким чином претвара у дело представља Његову енергију, подучио је Епископ. Говорећи даље о Светом Григорију Палами подсетио је да је он својим ученицима, следбеницима, монасима Свете Горе и свим настављачима тог предања говорио да истински хришћани, истински монаси у свом молитвеном повезивању са Господом појединачно али и у заједници имају искуство Божије светлости која је нестворена за разлику од светлости коју видимо у свету који нас окружује. Светлост која нас окружује није вечна, него има свој почетак и крај, за разлику од светлости која долази од Господа, светлост која је пре свих векова, која обасјава човека, зрачи му као и васколикој творевини, додао је Архијереј. Владика је нагласио да нам је ова светотројична стварност дарована у Христу. Јер, и Св. Григорије, поучавајући ученике, говорио да је управо Таворска светлост управо била нестворена светлост коју су ученици видели својим очима, Божијим допуштењем. У веома садржајној беседи верни су могли чути да се величина и величанственост Божија показује Живи и Истинити Бог жели да творевина буде причасник нечег што карактерише Његово биће, а то је Његова слава и енергија. Потом је, закључујући беседу, Епископ позвао верне да се увек моле да нас Христова светлост просветљује, а она се задобија чистим срцем, подсећајући још једном на Св. Григорија Паламу који је на почетку свога пута молио Мајку Божију да просветли његову таму. Истинска светлост се задобија у сусрету са Господом, у сусрету на Светој Литургији чије завршне речи доносе стихове ”Видесмо светлост истинску”, завршио је беседу Епископ Максим.

После завршетка беседе и тзв. Литургије речи, уследила је Литургија верних или Евхаристија, пошто су рукама нашег Архијереја принети Свети Дарови Богу Оцу, а заузврат је светотројична благодат засијала као истинска светлост оприсутњења Царства Божијег у времену и простору. Молитве и возгласи Епископа са свештенством праћени су одговарањем хора парохије Светог Саве. Христов долазак међу нас доноси нам највећу светлост и енергију-Васкрсење. Васкрсење на Светој Литургији јесте причешће верног

народа стога је велика радост поменути велики број сједињених у Телу и Крви Господњој и међу њима највећи број најмлађих.

Епископу Максиму су саслуживали протојереј-ставрофор Предраг Бојовић, јереј Јован Катанић и ђакон Владан Радовановић. Прота Предраг се на крају службе захвалио Преосвећеном владици на љубави и посети.

Некада су се испред наших храмова сабирали верни након Литургије и саборовали у портама. Данас у расејању као и отаџбини већина наших храмова захваљујући вредном и верном народу има парохијске домове. Услед епидемиолошке ситуације верни народ се ове недеље подсетио прошлих времена и саборовао испред храма са својим Епископом и свештеницима на трпези љубави коју су приредили вредни домаћини, парохијани парохије при цркви Светог Саве.

На крају Епископ Максим је поздравио све очинским поздравом и пренео благослове и поздраве Његове Светости патријарха српског г. Порфирија. Остаје ова недеља у дивном сећању цркве Божије уз благодарност Господу за овај дан и захвалност за све благослове који на нама почивају.