A Presentation of the book: “Atanasije—A Life Story”

May 26, 2022

On Monday, May 23, in the crypt of St. Sava Church in Vracar, Belgrade, with the blessing of His Holiness Serbian Patriarch Porfirije, organized by the Diocese of Zahumlje and Herzegovina, a presentation of the book “Atanasije—A Life Story” was held. This book was written by the Bishop of Western-America Maxim, published by the Tvrdos Monastery and the newly established “Foundation of Bishop Atanasije”.

The evening was opened with welcoming words by the newly elected Bishop of Western Europe, Justin, conveying the Patriarch’s blessing and paternal greeting of His Holiness. He also called this presentation of the new book about one of the greatest Serbian and all-Orthodox theologians of our century, a book about a father, teacher, bishop, and man of God—Atanasije Jevtić, an important and sublime event of our local Church. “May the prayers and zeal, efforts and love, faith and hope, truth and courage, righteousness and piety of Bishop Athanasius, of which this book so impressively testifies, bring us all, my dear ones, into the arms of the Heavenly Father,” said Bishop Justin.  The Bishop of Braničevo, Ignjatije, the Bishop of Düsseldorf and Germany, Grigorije as well as the author himself, the Bishop of Western America, Maxim, spoke about the book itself, but much more about the authentic and unique personality and work of Bishop Atanasije. The interest in this spiritual event was exceptional, since a large number of listeners watched the presentations while standing. The promotion was attended by the Bishop of New Gracanica-Midwestern America, Longin, Bishop of Eastern America, Irinej, Bishop of Zahumlje-Herzegovina, Dimitrije, Bishop of Marcha, Sava, clergy and monastics, Prince Filip Karadjordjevic and Princess Danica, academic Matija Beckovic, prof. Dr. Vladeta Janković and others.

The promotion itself was very interestingly designed, in the form of a dialogue of participants, moderated by Bishop Grigorije, so that the speakers constantly continued and supplemented the presentations of their predecessors, in the spirit of the words that ended the book—“a comma is our life, we are moving forward, the life continues in eternity.” In the play of words and pictures, the speakers brought the listeners closer to the impressive moments of Bishop Atanasije’s life and were often interrupted by their applause. Thus, we single out the instructive thoughts of Bishop Ignjatije, who explained in detail the relationship between eschatology and history with the example of the life of Bishop Atanasije, noting that his entire theology is a synthesis and continuation of the theology of the Church Fathers. He shared Bishop Atanasije’s spiritual experiences of conversations with ordinary “little” people, talking about the nearness of God in their prayers, as well as the sincerity and warmth of those personal prayers. He said that Bishop Atanasije always insisted on the freedom of the other, and that we should build every relationship without violating that freedom. “We can love someone, but we must not hold captive anyone with that love, so everyone must be completely and unconditionally free from us, because God has given us just such freedom.” Bishop Grigorije conveyed to those present that the book was made up of a small part of Bishop Atanasije’s life, from the moment when we were left with the records, correspondence and testimonies of many people who had the opportunity to experience meeting him. From all these testimonies, we can report a common conclusion which is “that the most common outcome of the meeting with him was a turning point in the lives of many.” He added that if we tried to describe him as a person, we could say in short: dedicated and honest. “In this world, there are few who are crowned with these two virtues, because it is enough to tarnish devotion and trample on sincerity only once, so that you would not be called devoted nor sincere. When we offer devotion and honesty as virtues to Christ, as a result we get the endeavoring that Bishop Atanasije gave to his Mother Church. He deservedly bears the epithet of the father and teacher of the Orthodox Church, having acquired that epithet, writing, speaking, reading, and preaching in many places and in many languages. We can freely say that the bishop became a source of theology and a true theologian.”

Citing numerous examples of the personal experience of faith of various people described in the book in the meeting with Bishop Atanasije, Bishop Gregory testified about the uniqueness of the breadth of spirit and the originality of the spiritual expression of Bishop Atanasije, which testify to one thing, that he approached every man in his life as a special person, created in the image and likeness of God, saying that every man is a theologian if we work on our souls. The audience was left with a striking example from the personal experience of Bishop Grigorije, who seeking consolation for the loss of a loved one from Bishop Atanasije, received a life lesson that “no love will go to waste.” He shared with the listeners his vision of holiness, stating that for him, a Saint is a man in whom everything is boiling inside, and he is calm on the outside. “And he (Bishop Atanasije) was restless on the outside as well, so as not to lead others to compare him with the saints. It was his humility and his acting as a fool for Christ in a sense.”

The author of the book, Bishop Maxim, also said on several occasions that Bishop Atanasije was a man, an event! “This is how we experience him by associating with him and sharing both the daily bread and the bread of the Eucharist. His sensitivity to natural beauties was an indicator of how we should treat him. He said that geography was in the legs, and the Holy Land was for him a sacred topography and eschatologized history. His power of storytelling was irresistible, and it amazes how much erudition he had! This combination of knowledge and prayer is what captivated and continued to captivate the readers of his work”, said Bishop Maxim, who in his books collected a number of signposts and landmarks found along the spiritually vivid journey of Bishop Atanasije of Herzegovina, and numerous details that outline his portrait more clearly. “It is difficult to summarize and describe succinctly what this spiritual and complex figure means for modern man. In order to understand the breath and depth of his character, we must adopt different angles of vision and, doubtless, different standards of measurement. Hence the need for a book that would serve as a guide through his journeys.”. Bishop Maxim added an important detail, Bishop Atanasije through his words never taught us the technique of prayer, such a notion was foreign to him, but he worked tirelessly, constantly abiding in prayer. He successfully transmitted this example of living creative prayer fervor and keenness to everyone around him, and for him it was very important to draw the listeners’ attention to it. One of the most impressive moments of the promotion happened near the end when, with the blessing of Bishop Grigorije, the speakers were joined by Dr. Sanda Raskovic Ivic, who shared two tremorous moments from her acquaintance with Bishop Atanasije, both related to his living love for the sick and needy, by which in her words, “he taught us all what love is and what devotion is” to another person.  The impression of all those present, after this evening of remembrance, is that Bishop Atanasije continues to teach us love and devotion, through living witnesses who lived with him his theology, communion in the Church and pouring himself out in prayer before God.

Presbyter Borislav Petric
[Translated by Protopresbyter-Stavrophor Bratislav B. Krsic]

---

Представљена књига „Атанасије – један животопис“

мај 2022

У организацији Епархије захумско-херцеговачке, а са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у понедељак 23. маја у крипти Храма Св. Саве на Врачару, одржана је промоција књиге „Атанасије – један животопис“, из пера Епископа западноамеричког г. Максима, а у издању манастира Тврдош, и новоосноване „Задужбине Владике Атанасија“.

Вече је отворио поздравним словом новоизабрани Епископ западноевропски г. Јустин, преневши патријарашки благослов и очински поздрав Његове Светости. Уједно је назвао важним и узвишеним догађајем наше помесне Цркве ово представљање нове књиге о једном од највећих српских и свеправославних богослова нашега века, оцу, учитељу, епископу, човеку Божијем, Атанасију Јевтићу. „Нека молитве и ревност, труд и љубав, вера и нада, истина и храброст, правдољубље и богољубље владике Атанасија, о којима и ова књига тако упечатљиво сведочи, све нас, драги моји, доведе у наручја Оца Небескога“, поручио је Владика Јустин.

О самој књизи, а много више о аутентичној и непоновљивој личности и делу владике Атанасија, говорили су Епископ браничевски г. Игнатије, Епископ немачки г. Григорије, као и сам аутор, Епископ западноамерички г. Максим. Интересовање за овај духовни догађај је било изузетно, будући да је велики број слушалаца стојећи пратио излагања. Промоцији су присуствовали Епископ новограчаничко-средњозападноамерички г. Лонгин, Епископ источноамерички г. Иринеј, Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, Епископ марчански г. Сава, свештенство и монаштво, принц Филип Карађорђевић и принцеза Даница, академик Матија Бећковић, проф. др Владета Јанковић и други.

Сама промоција је врло занимљиво осмишљена, у форми дијалога учесника, којим је модерирао епископ Григорије, тако да су говорници непрестано настављали и допуњавали излагања својих претхнодника, у духу речи којима је књига завршена – „запета је наш живот, идемо даље, живот се наставља у вечности.“ У игри речима и сликама, говорници су живо приближавали слушаоце према упечатљивим моментима живота владике Атанасија и често бивали прекидани аплаузима истих.

Тако од лепог сасловљења издвајамо поучне мисли владике Игњатија, који је до танчина објаснио однос есхатологије и историје на примеру живота владике Атанасија, назначујући да је читаво његово богословље синтеза и наставак богословља Отаца Цркве; пренео је Атанасијева духовна искуства разговора са обичним „малим“ људима, приповедајући о близини Божијој у њиховим молитвама, као и искрености и топлини тих личних молитава. Говорио је да је Атанасије увек инсистирао на слободи другог, и да сваки однос градимо без нарушавања те слободе. „Можемо некога волети, али не смемо никога заробити том љубављу, тако да свако мора бити потпуно и безусловно слободан од нас, јер нам је Бог управо такву слободу даровао.“

Владика Григорије је упутио присутне да је књига сачињена од малог дела живота владике Атанасије, од момента у којима су нам остали записи, преписке и сведочанства многих људи, који су имали прилику да доживе сусрет са њим. Из свих тих сведочанстава можемо извести заједнички закључак, а то је „да је најчешћи исход сусрета са њим представљао прекретницу у животима многих“. Додао је и то да када бисмо покушали да опишемо њега као личност – могли бисмо најкраће рећи: посвећен и искрен. „На овом свијету ретки су они који су овенчани овим двема врлинама, јер довољно је да само једном укаљате посвећеност и погазите искреност да се не бисте називали ни посвећени ни искрени. Кад посвећеност и искреност као врлине принесемо Христу, као исход добијемо прегалаштво, које је владика Атанасије даровао својој Мајци Цркви. Он заслужено носи епитет оца и учитеља Православне Цркве стекавши тај епитет, пишући, говорећи, читајући, проповедајући на многим местима и на многим језицима. Слободно можемо да кажемо да је владика постао извор богословља и истински богослов“.

Наводећи бројне примере личног искуства вере разних људи описаних у књизи у сусрету са владиком Атанасијем, епископ Григорије сведочи о непоновљивости ширине духа и оригиналности духовног израза владике Атанасија, које сведоче о једном – да је он прилазио сваком човеку у свом животу као посебној личности, створеној по образу и лику Божијем, говорећи да је сваки човек – теолог, ако деламо на душама нашим. Присутнима је у живом сећању остао упечатљив пример из личног искуства владике Григорија, који је тражећи утеху због губитка ближњег од владике Атанасија добио животну поуку да „ниједна љубав неће отићи у празно“. Поделио је са слушаоцима и своје виђење светитељства, наводећи да је за њега Светитељ човек у коме кључа све изнутра, а споља је смирен. „А он је (владика Атанасије) и споља био немиран, да не би друге навео на то да га упоређују са светитељима. То је било његово смирење и његова јуродивост у извесном смислу те речи.“

Аутор књиге епископ Максим такође је у неколико наврата да је владика Атанасије био човек – догађај! „Тако смо га доживљавајући дружећи се са њим и делећи како свакодневни хлеб тако и хлеб евхаристије. Његова осетљивост за природне лепоте је и нама била показатељ како се према њој треба односити. Говорио је да је географија у ногама, а Света земља је за њега била свештена топографија и есхатологизована историја. Неодољива је била његова моћ приповедања и запањује колику је ерудицију имао! Тај спој знања и молитве је оно што је пленило и настављало да осваја читаоце његовог дела“, рекао је владика Максим, који је у својој књизи сабрао многе знакове и путоказе који прате духовно веома живописан пут владике Атанасија, као и многобројне детаљe који оцртавају његов портрет. „Шта овај духовни лик тачно значи за савременог човека није лако сажети и у кратким цртама описати. За сагледавање домета и значења овог карактера потребни су различити углови сагледавања, и вероватно другачији стандард мерења. Отуда потреба за књигом која би послужила као водич за његово путешествије“, истакао је владика Максим у предговору књиге „Атанасије – један животопис“. Епископ Максим је додао и битан детаљ, кроз речи да нас Атанасије никада није учио техници молитве, то је било страно за њега, већ је неуморно делао непрестано пребивајући у молитви. Тај пример живог стваралачког молитвеног заноса и замајца је успешно преносио на све око себе, и веома је важно на то упутити пажњу слушалаца.

Један од наупечатљивијих тренутака промоције догодио се пред крај, када се по благослову епископа Григорија говорницима прудружила др Санда Рашковић Ивић, која је поделила два потресна момента из познанства са владиком Атанасијем, оба везана за његову живу љубав према болеснима и потребитима, чиме је, према њеним речима „нас све научио шта је то љубав и шта је то посвећеност“ према другоме.

Утисак свих присутних, после ове вечери за памћење, јесте да нас и даље владика Атанасије путем живих сведока који су са њим живели његово богословље, заједничарењем у Цркви и изливањем себе у молитви пред Богом, и даље учи љубави и посвећености.

јереј Борислав Петрић

---