The Serbian Orthodox Church
to her spiritual children at Christmas, 2023
PORFIRIJE
By the Grace of God
Orthodox Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade Karlovci and Serbian Patriarch, with all the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church to all the clergy, monastics, and all the sons and daughters of our Holy Church: grace, mercy and peace from God the Father, and our Lord Jesus Christ, and the Holy Spirit, with the most joyous Christmas greeting:
Peace from God! Christ is Born!
“Today the Only-begotten Son of God is born,
The splendor of His glory, The form of His being
and His eternity, the Father’s expression, and Word,
He through Whom He created the ages,
through Whom all things, visible and invisible, have become”.
(Saint John of Damascus)
More than two thousand years have passed since in Bethlehem, a Judean town near Jerusalem, some unnamed provincial official of the Roman Empire wrote down two names, Joseph, and Mary, and probably on one of the days that followed, during the census, he wrote down another one, the name Jesus, as the newborn miraculous Child was called. He wrote them down with the same indifference with which he wrote down all the other names during the census and without suspecting that he was writing down a unique, unrepeatable Person, a Child Who will forever divide history into history before His Birth and into history after His Birth, and humanity into those who are unconditionally for Him, those who are against Him, and into a “third group,” those “lukewarm” ones who are sometimes for Him and sometimes against Him, but always with a certain “reserve” and “dismissiveness.” The census taker mentioned above did not even dream that the newborn Child, with His unusual name Jesus (Savior), represented the greatest gift of heaven to earth: He and His name were heralded by the holy Archangel Gabriel to the Most Holy and Most Pure Virgin Mary, who would become His Mother, and thus the Mother of us all. That Person and that Name is the Pledge of the reconciliation of God and Man after man’s apostasy from God through sin, the Pledge of the liberation of mankind from sin, death, and the devil. How surprised would he have been if someone had told him that the ancient prophets, centuries before the creation of the Roman Empire, knew and spoke about the Divine Child, born in a cave, in a poor shelter for shepherds, and laid not in a cradle but in an ordinary manger for cattle? And how would he have laughed contemptuously if someone had stopped to assure him that the Roman Empire would collapse and disappear and that the inconceivable – for him and phantasmagoric – Heavenly Empire, headed by that seemingly insignificant Child, would be invincible and eternal? Yes, that clerk wrote down the name of the newborn Child, if he wrote it down at all, probably without seeing Him. Yet about that Child prophesied, explicitly or implicitly, the holy prophets Isaiah and Micah and other Old Testament guardians and
teachers of faith in the One, Only, and True God and Lord of the world and man. In the middle of the 2nd century AD, there lived a philosopher named Justin, a man who devoted his entire life to the search for the Truth, not for just one of the “truths” but for the whole, ultimate, absolute Truth. Having studied the science and philosophy of his time – hence his name, Saint Justin the Philosopher – and not finding the Truth in them, he joined the Christian faith, confirming his devotion by martyrdom for it, which is why he was also called Saint Justin the Martyr. The question arises: what brought him to the faith that was cruelly persecuted in his time? It is the Light of Knowledge, he replied. It is the lofty wisdom beyond comprehension of Christian teaching, or rather the Revelation of God in Christ, who is the hypostatic, personal Wisdom of God, the Giver of supreme knowledge of God (cf. Philippians 3:8).
At the very beginning of the Holy Gospel according to Saint John (1:1), He is called the Logos, the Word of God, the Meaning, the Reason, and the Purpose of everything that exists and lives. He exists and lives from the beginning, from eternity, “in God” (Saint John 1: 1-2). As eternal and without beginning together with God the Father and the Holy Spirit, He is also the Creator of everything (see Saint John 1:3; cf. Colossians 1:15 – 17, and Hebrew 1: 2-3), but also the Source of true life and unquenchable spiritual light: “In Him was life, and the life was the light of men” (John 1:4). The Holy Church strongly emphasizes this truth in the first verse of the Nativity troparion, the solemn song on the Feast of His Birth: “Your Nativity, O Christ our God, has shone to the world the Light of divine knowledge…” In the final verse of the troparion, the church hymnographer emphasizes that on Christmas, the pre-eternal God was born as a Child for our sake. Let’s just think of it: the pre-eternal God as a seemingly helpless newborn, and yet at the same time the same divine Person! In the kontakion, the second hymn of the Feast, the great Byzantine hymnographer Saint Roman the Melodist elaborates on this Mystery beyond understanding of our holy faith:
“Today the Virgin gives birth to the Transcendent One, and the earth offers a cave to the Unapproachable One! Angels with shepherds glorify Him. The wise men journey with a star, Since for our sake the Pre-Eternal God was born as a young Child.”
God – a Child! Christ is born! What a miracle, what a secret, what good news, what a joy, the mother of all our joys! But let’s not forget: a child lives in each of us until the end of our earthly life. The revelation of God, given to us in Christ by the Holy Spirit, is addressed precisely to the child in us. A child listens, hears, and, moreover, understands with spiritual intuition what we, the so-called or self-proclaimed adults, neither hear nor understand. The child in us gratefully responds to God for the joy of Christmas, a joy for which the burdened, weakened, cynical (read: sinful) world of “adults” is no longer capable. Honor to the exceptions, of course! Probably only children are still not surprised that God came into the world or descended into the world in the form of a Child, the God-Child, Whose Face shines to this day and forever from the holy icons, revealing to us what is the most subtle and joyful mystery in Christianity – the mystery of “eternal childhood of God.” “Be like children!” our Lord tells us (Saint Matthew 18:3). If we listen to Him, we will understand the joyous good news of Christmas, that is, the mystery of His Nativity. A child is helpless without parental love, care, and protection, but he is also a community asset because he cannot live alone, without others, without family, and without love. The God-born Jesus was also helpless by His human nature, and immediately after His birth, he was threatened with hatred and a death threat by the regional tyrant Herod, intoxicated with his power and authority, but absolutely unaware that this newborn child, in whom he saw his future competitor in the competition for power, he cannot kill. Because He is not the “King of the Jews”
but the King of Heaven, the God-Man Who did not come into the world to rule but to be a “servant to all” and to sacrifice Himself “for the life and salvation of the world.” He does not want us to fear Him. He enters our hearts and conquers them, but not with fear, not with proofs of His divine power, but exclusively with love. He does not see us as slaves and servants but as His “little brothers.” We can only truly love Him-the God-born, the God-Child, when we are children in heart and soul. Fortunately, “a grown man is capable of returning to childhood”; moreover, he “becomes an adult when he loves childhood” and “when he longs for childhood” for its freedom, sincerity, and joy (Alexander Schmemann). And what do we see today, in the world and here? Do people, adults, but fallen away from God, love childhood and children when they kill tens of thousands of children without remorse? It doesn’t matter whose children they are, Palestinian, Arab or Jewish, Russian or Ukrainian, or any other, including Serbian children; just because they are children, they belong to the Lord, the Giver of Life, and the Creator, but also to all of us, the universal family called humanity. Who had the right to answer, when asked about half a million children killed by the NATO army in Iraq, that, despite the cruelty, it was worth it? Who gave the right to Hamas to kidnap Jewish children and hold them as hostages, and who gave the right to the Israeli army to kill some eight thousand innocent Palestinian children in less than two months, almost half of all those killed in that war? Who had the right to sentence twelve Serbian babies to death, more than a quarter of a century ago in Banja Luka, all in the name of peace-making sanctions? Who had the right to kill the little girl Aleksandra Zec and her entire family in Zagreb, little Milica Rakić in Batajnica, and Serbian children in Goraždevac near Peć? If we continue to list the victims of the children’s Golgotha, from Dachau and Auschwitz, Jastrebarski and Jasenovac, to today’s execution grounds around the world, this Christmas message, dear spiritual children, will turn into an endless lament. We should also add the ominous fact that adults have managed to create a society in which there are more and more child abusers and child criminals. There are many examples – in America, in Europe, and elsewhere – but, unfortunately, also in the middle of Belgrade: the “Vladislav Ribnikar” school speaks volumes about this. We invite all of you, brothers and sisters, to fervent penitential and purifying prayer for the children and for all people in our nation, here and abroad, especially for the suffering but upright, faithful, and brave Serbian people in Kosovo and Metohija, as well as for all people and nations on earth.
In today’s gloomy reality, our only response worthy of our Orthodox Christian faith is the Christmas hymn. That’s why: “Glory to God in the highest and on earth peace, goodwill among men!” (Saint Luke 2:14; cf. 19, 38). Today, we celebrate the wonderful Day of Christ’s Birth with these words of the Christmas hymn:
“The One without flesh becomes incarnate,
The invisible is seen,
The intangible becomes tangible,
The timeless receives His beginning in time,
The Son of God – becomes the Son of Man…”Today, The Mother Church invites us:
“Christ is born – glorify Him!
Here is Christ from the heavens – let us meet Him!
Here is Christ on earth – be ye exalted!
Sing to the Lord, all the earth!”
We pray for peace everywhere in the world. We appeal to you to fight for the sanctity of marriage and family, especially for the upbringing of children “in fear of the Lord,” which means piety and honesty, and not in slavery to selfishness and addictive diseases. We invite you to celebrate Christmas Eve in the family circle with your children, in the spirit of the centuries-old tradition of the Serbian people, with a badnjak-Christmas tree, in an atmosphere that will remind you of the poor Bethlehem cave, a shelter for shepherds and their flocks. In it, in an infinitely calm manner, the King of glory was born and was laid in an ordinary manger instead of a cradle because for Him, the greatest Guest, Emmanuel or “God Who is with us,” “there was no place” in the human inns of that time (Saint Luke 2:7), just as no place is found for Him even today, not only in modern hotels but also in some human hearts. Congratulating all of you, brothers and sisters, on this Christmas, as well as on the upcoming New Year of the Lord’s goodness, we call upon you the blessing of the God and Father, and of His Only-begotten Son Jesus Christ, Who for our sake is born from the Most-Pure Virgin Mary, and of the Holy Spirit, – with the joyful Christmas greeting:
PEACE FROM GOD – CHRIST IS BORN!
Given at the Serbian Patriarchate in Belgrade at Christmas, 2023.
Your intercessors before the cradle of the divine Christ-Child:
Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade-Karlovci and Serbian Patriarch PORFIRIJE
Metropolitan of Dabro-Bosna CHRYSOSTOM
Metropolitan of Montenegro and the Coastlands JOANIKIJE
Bishop of Srem VASILIJE
Bishop of Banja Luka JEFREM
Bishop of Budim LUKIJAN
Bishop of Banat NIKANOR
Bishop of New Gracanica-Midwestern America LONGIN
Bishop of Canada MITROPHAN
Bishop of Backa IRINEJ
Bishop of Great Britain and Scandinavia DOSITEJ
Bishop of Zhicha JUSTIN
Bishop of Vranje PAHOMIJE
Bishop of Sumadija JOVAN
Bishop of Branicevo IGNATIJE
Bishop of Zvornik-Tuzla FOTIJE
Bishop of Mileseva ATANASIJE
Bishop of Düsseldorf and Germany GRIGORIJE
Bishop of Ras and Prizren TEODOSIJE
Bishop of Western America MAXIM
Bishop of Gornji Karlovac GERASIM
Bishop of Eastern America IRINEJ
Bishop of Krusevac DAVID
Bishop of Slavonia JOVAN
Bishop of Austria and Switzerland ANDREJ
Bishop of Bihac-Petrovac SERGIJE
Bishop of Timok ILARION
Bishop of Nis ARSENIJE
Bishop of Buenos Aires and South Central America KIRILO
Bishop of Australia and New Zealand Metropolitanate SILUAN
Bishop of Dalmatia NIKODIM
Bishop of Osjek-Polje and Baranja HERUVIM
Bishop of Valjevo ISIHIJE
Bishop of Budimlje and Niksic METODIJE
Bishop of Zahumlje and Hercegovina DIMITRIJE
Bishop of Sabac JEROTEJ
Bishop of Western Europe JUSTIN
Vicar Bishop of Moravica ANTONIJE
Vicar Bishop of Remezijan STEFAN
Vicar Bishop of Mohac DAMASKIN
Vicar Bishop of Marca SAVA
Vicar Bishop of Hum JOVAN
Vicar Bishop of Hvosno ALEKSEJ
Vicar Bishop of Novo Brdo ILARION
Vicar Bishop of Jegar NEKTARIJE
Vicar Bishop of Lipljan DOSITEJ
Vicar Bishop of Toplica PETAR
Retired Bishop of Zvornik-Tuzla VASILIJE
Retired Bishop of Canada GEORGIJE
Retired Bishop of Central Europe KONSTANTIN
Retired Bishop of Slavonija SAVA
Retired Bishop of Mileseva FILARET
Retired Bishop of Nis JOVAN
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2023. ГОДИНЕ
ПОРФИРИЈЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ
И
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ AРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВEШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА,
И ДУХА СВЕТОГА, УЗ СВЕРАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
„Данас се рађа Син Божји Јединородни,
Сјајност славе Његове, Обличје бића Његова
и вечности Његове, Очев израз и Реч,
Онај кроз Кога је и векове створио,
кроз Кога је постало све, видљиво и невидљиво”
(свети Јован Дамаскин).
Прошло је, ево, више од две хиљаде година откада је у Витлејему, јудејској варошици надомак Јерусалима, неки неименовани провинцијски чиновник Римскога Царства записао два имена, Јосиф и Марија, а вероватно је неког од следећих дана, у току пописа становништва, дописао још једно име, име Исус, како је названо новорођено чудесно Дете. Записао их је са једнаком равнодушношћу са којом је записивао и сва остала имена приликом пописа, и не слутећи да записује јединствену, непоновљиву Личност, Дете Које ће заувек поделити историју на историју до Његовог Рођења и на историју по Његовом Рођењу, а човечанство на оне који су безусловно за Њега, на оне који су против Њега и на „трећи род”, оне „млаке” који су час за Њега час против Њега, али увек са „задршком” и „одступницом”. Поменути пописивач није ни сањао да новорођено Дете, односно Његово необично име Исус (Спаситељ), представља највећи Дар неба земљи: Њега и Његово име благовестио је свети Архангел Гаврило Пресветој и Пречистој Дјеви Марији, потоњој Мајци Његовој, а тиме и Мајци свих нас. Та Личност и то Име Залог је помирења Бога и Човека после човековог отпадништва од Бога кроз грех, Залог ослобођења рода људског од греха, смрти и ђавола. Колико би се он тек зачудио да му је ико казао да су о Божанском Детету, Рођеном у пећини, у убогом склоништу пастирâ, и положеном не у колевку већ у обичне јасле за стоку, знали и говорили древни пророци вековима пре настанка Римскога Царства? А како би се тек презриво насмејао да је ико стао да га уверава да ће Римска Империја пропасти и нестати, а да ће непојмљиво – за њега и фантазмагорично – Небеско Царство, на челу са тим наизглед безначајним Дететом, бити непобедиво и вечно? Да, чиновник је записао име тек рођеног Детета, ако Га је уопште записао, вероватно и не видевши Га.
О том Детету, међутим, пророковали су, експлицитно или имплицитно, свети пророци Исаија и Михеј, као и други старозаветни чувари и учитељи вере у Једнога, Јединог и Истинитог, Бога и Господа света и човека.
Средином 2. века по Христу живео је философ по имену Јустин, човек који је читав свој живот посветио трагању за Истином, не за једном од „истинâ” већ за пуном, коначном, апсолутном Истином. Изучивши науку и философију свога времена – отуд му и назив свети Јустин Философ – и не пронашавши у њој Истину, приклонио се хришћанској вери, потврдивши своју приврженост њој мученичком смрћу за њу, због чега је назван, такође, свети Јустин Мученик. Намеће се питање: шта је то што га је привело вери која је у његово време била сурово гоњена? То је Светлост знања, одговара он. То је узвишена и надумна мудрост хришћанског учења, тачније Откривења Божјег у Христу, Који и јесте ипостасна, личносна Премудрост Божја, Дародавац превасходног богопознања (ср. Филипљ. 3, 8). На самом почетку светог Јеванђеља по Јовану (1, 1) Он се назива Логос, то јест Реч Божја, Смисао, Разлог и Сврха свега што постоји и живи. Он Сâм постоји и живи од искони, предвечно, „у Бога” (Јов. 1, 1 – 2). Као вечан и сабеспочетан Богу Оцу и Духу Светом, Он је и Творац свега (види Јов. 1, 3; ср. Кол. 1, 15 – 17 и Јевр. 1, 2 – 3), али и Извор истинског живота и неугасиве духовне светлости: „У њему беше живот и живот беше светлост људима” (Јов. 1, 4). Ову истину снажно истиче света Црква већ у првом стиху божићнога тропара, тојест свечане песме на Празник Његовог Рођења: „Рождество Твоје, Христе Боже наш, засја свету светлошћу богопознања…”. Завршним пак стихом тропара црквени песник наглашава да се на Божић предвечни Бог, нас ради, родио као Дете. Замислимо само: предвечни Бог и наизглед беспомоћно новорођенче, а једна те иста Личност! У кондаку, другој химни Празника, ову надумну Тајну наше свете вере разрађује велики византијски химнограф, свети Роман Слаткопојац:
„Дјева данас Надсуштога рађа
и Земља пећину Неприступноме приноси;
анђели, заједно с пастирима, славослове,
а мудраци, заједно са звездом, путују,
јер се нас ради родило Дете, превечни Бог.”
Бог – Дете! Христос се роди! Какво чудо, каква тајна, каква благовест, каква радост, мајка свих наших радости! Али не заборавимо: у свакоме од нас, до краја овоземаљског живота, живи дете. Откривење Божје, даровано нам у Христу Духом Светим, упућено је управо детету у нама. Дете слуша, чује и, штавише, духовном интуицијом разуме оно што ми, такозвани или самозвани одрасли људи, нити чујемо нити разабирамо. Дете у нама захвално одговара Богу за радост Божића, радост за коју оптерећени, посустали, цинични (читај: огреховљени) свет „одраслих” више није способан. Част изузецима, наравно! Вероватно се још једино деца не чуде томе што је Бог дошао на свет или сишао у свет у лику Детета, Богодетета, Чији Лик до данас и довека светли са светих икона, откривајући нам оно што је најтананије и најрадосније у хришћанству – тајну „вечног детињства Божјег”. „Будите као деца!”, поручује нам Господ наш (Мат. 18, 3). Ако Га послушамо, схватићемо сверадосну благовест Божића, тојест тајну Његовог Рођења. Дете је без родитељске љубави, бриге и заштите беспомоћно, али је и биће заједнице по преимућству јер не може да живи сâмо, без других, без породице, без љубави. Богомладенац Исус је по Својој људској природи такође био беспомоћан, уз то одмах по Рођењу угрожен мржњом и смртном претњом од стране обласног тиранина Ирода, опијеног својом моћи и влашћу, али апсолутно несвесног да то новорођенче, у којем види свог будућег конкурента у надметању за власт, он не може убити. Јер, Оно и није „цар јудејски” него Цар небески, Богочовек Који није дошао у свет да господари него да буде „свима слуга” и да Себе жртвује „за живот и спасење света”. Он не жели да Га се бојимо. Улази у срца наша и осваја их, али не страхом, не доказима Своје божанске моћи, већ искључиво љубављу. Не види у нама робове и слуге него Своју „малу браћу”. Њега, Богомладенца, Богодете, можемо истински волети само када смо душом и срцем деца. Срећом, „одрастао човек је способан да се врати детињству”; штавише, он „постаје одрастао онда када заволи детињство” и „када чезне за детињством”, за његовом слободом, искреношћу и радошћу (Александар Шмеман).
А шта видимо данас, у свету и код нас? Да ли детињство и децу воле људи, одрасли, али отпали од Бога, када без гриже савести убијају десетине хиљада деце? Није важно чија су то деца, палестинска, арапска или јеврејска, руска или украјинска, или нека друга, међу њима и српска деца; самим тим што су деца, она припадају Господу, Животодавцу и Промислитељу, али и свима нама, васељенској породици званој човечанство. Ко је имао право да, на питање о неких пола милиона деце коју је НАТО-војска побила у Ираку, одговори да се то, упркос суровости, исплатило? Ко је
дао право Хамасу да јеврејску децу отима и држи као таоце, а ко израелској војсци да за непуна два месеца побије неких осам хиљада невине палестинске деце, скоро половину од свих убијених? Ко је имао право да осуди на смрт дванаест српских беба, пре више од четврт века у Бањалуци, све у име миротворних санкција? Ко је имао право да убије девојчицу Александру Зец и целу њену породицу у Загребу, малу Милицу Ракић у Батајници, српску децу у Гораждевцу код Пећи? Ако наставимо да набрајамо жртве дечје Голготе, од Дахауа и Аушвица, Јастребарског и Јасеновца, до данашњих стратишта широм света, ова божићна порука, драга децо наша духовна, претвориће се у бескрајну тужбалицу. Треба додати и злокобну чињеницу да су одрасли успели да створе друштво у којем је све више и деце насилника, деце злочинаца. Примерâ је много, – у Америци, у Европи и другде, – али, нажалост, и усред Београда: школа „Владислав Рибникар” довољно о томе говори. Све вас, браћо и сестре, позивамо на усрдну покајничку и очишћујућу молитву за децу и за све људе у нашем народу, овде и у расејању, особито за напаћени, али усправни, верни и храбри српски народ на Косову и у Метохији, као и за све људе и народе на земљи.
У туробној стварности данашњице наш једини одговор, достојан наше православне хришћанске вере, јесте божићно славословље. Зато: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лук. 2, 14; ср. 19, 38). Данас прослављамо дивни Дан Христовог Рођења и овим речима божићне песме:
„Бестелесни се оваплоћује,
Невидљиви бива виђен,
Недодирљиви постаје опипљив,
Ванвремени добија почетак у времену,
Син Божји – Син Човечји постаје…”Данас нас Мајка Црква позива:
„Христос се рађа – славите!
Ево Христа са небесâ – Њему, у сусрет ходите!
Ево Христа на земљи – узвисите се!
Певај Господу, сва земљо!”
Молимо се за мир свуда у свету. Апелујемо на вас да се борите за светињу брака и породице, нарочито пак за узрастање деце „у страху Господњем”, што значи у побожности и честитости, а не у робовању саможивости и болестима зависности. Позивамо вас да Бадње вече прославите у породичном кругу, са својом децом, у духу вековне традиције српског народа, уз бадњак, у атмосфери која ће вас подсетити на убогу витлејемску пећину, склониште пастирима и њиховим стадима. У њој се, на бескрајно смирен начин, родио Цар славе и био положен у обичне јасле уместо у колевку јер за Њега, највећега Госта, Емануила или „Бога Који је с нама”, „не бејаше места” у људским гостионицама онога времена (Лук. 2, 7), као што га ни данас нема не само у савременим хотелима него ни у неким људским срцима.
Честитајући свима вама, браћо и сестре, и овај Божић, као и наступајућу Нову годину доброте Господње, призивамо на вас благослов Бога и Оца, нас ради Рођенога Сина Његова Исуса Христа и Светога Духа, од Којега – и Пречисте Дјеве Марије – Он и би рођен, уз сверадосни божићни поздрав:
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2023. године
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Епископ шабачки ЈЕРОТЕЈ
Епископ западноевропски ЈУСТИН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН
Викарни Епископ марчански САВА
Викарни Епископ хумски ЈОВАН
Викарни Епископ хвостански АЛЕКСЕЈ
Викарни Епископ новобрдски ИЛАРИОН
Викарни Епископ јегарски НЕКТАРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ДОСИТЕЈ
Викарни Епископ топлички ПЕТАР
Умировљени Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Умировљени Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Умировљени Епископ средњоевропски КОНСТАНТИНУ
мировљени Епископ славонски САВА
Умировљени Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Умировљени Епископ нишки ЈОВАН
Икона Рождества – Рад иконописне радионице манастира
Васкрсења Христова у Каћу, Епархија бачка