|
 Сви ми данас делимо људску тугу због преурањеног упокојења о. Радована; радосна пак туга нас обузима због његовог преласка на другу обалу есхатолошке слободепостојања у васкрслој твари са Господом.
Неколико редака исписујем као спонтани израз осећања која ме обузимају; то чиним јер нас је везивало пријатељство и љубав у саслуживању Олтару и теологији.
О. Радован је својим скромним животом земунског свештеника и универзитетског професора испуњавао један дотада неиспуњен простор у животу Београда и Србије. Имао је мисију коју нису могле ни владике ни обични верници да врше: да благом и ”радовановском” речју благовести слово истине у једној средини која се будила из комунистичког лошег сна и прелазила у јаву чудне збрке после-модерног времена... Ово своје послање он је, по општем признању, испунио успешно и ненаметљиво.
Када ме је својевремено питао да ли да књигу коју је уређивао назове ”Морнари неба” (према једној слици о. Стаматиса Склириса), одмах сам се сложио. Тада сам у њему препознао једну заједничку ”ноту”, једно ретко чуло за управо такве подвиге пловидбе. Без претеривања, наш отац Радован је био ”морнар неба” у својој средини коју је знало да захвати и невреме и суша, при чему јој он није дозвољавао да се претвори у плићак. То је успевао највише захваљујући служењу у земунској цркви-манастиру Светога Архангела Гаврила. Знао је да му одатле долази снага.Сада, кад је наступила неверица да је отишао, схватамо једну истину: свест о вредности других долази тек са њиховим одласком. ”Боље је за вас да ја одем”, каже Господ ученицима. Као да ту исту поруку својим парохијанима и пријатељима упућује и овај верни слуга Христов, остављајући у њиховим срцима дивну и незалазну успомену на пастира, учитеља, сведока необичне пловидбе... на једног Морнара Неба.
Одлазећи, отац Радован допушта нашој слободи да се још једном одмери са изазовом физичког одсуства вољених личности... Права утеха има тек да дође.
Господ да га упокоји тамо где Праведници почивају! Вјечнаја памјат!
- His Grace, Bishop Maxim
BISHOP MAXIM: A ”SAILOR OF THE SKY”
– PROTOPRESBYTER RADOVAN
Today we all share a human sorrow for such an early departure of Father Radovan; however, it is a joyous sorrow that we are imbued by regarding his passing over to the other shore of eschatological freedom of existence in the resurrected creation in the Lord.
I am writing these few lines as a spontaneous expression of my feelings; I am doing this because of our friendship and the love we shared regarding con-celebration at the Altar and mutual love of theology.
Through his unassuming life of a Zemun priest and university professor he filled a hitherto unfilled space in the life of Belgrade and Serbia. His was the mission that no bishop or any of the ordinary faithful could fulfill: to gently annunciate the joyous word of Truth in a specific milieu waking up from its communist nightmare into the strange reality of postmodern confusion… It is a generally shared opinion that he fulfilled his mission both successfully and unpretentiously.
When he asked me some time ago whether to entitle a book he was editing “Sailors of the Sky” (after a painting by Fr. Stamatis Skliris) I immediately agreed. It was then that I discovered in him a common “note”, a rare sense for the feats of sailing of this kind. Without any exaggeration, Father Radovan was a “Sailor of the Sky” in his environment which was known to be affected both by storm and drought, but which he would not allow to turn into shallow waters. He managed to do this mostly owing to his ministry in the Zemun Monastery- church of the Holy Archangel Gabriel. He knew that he drew his strength from there. Now that we are stricken with disbelief that he is gone, we have come to understand a great truth: our awareness of the worth of others comes only after their departure. “It is expedient for you that I go away” (John 16:7), says our Lord to his disciples. It is as if this same message was directed at his parishioners by this faithful servant of Christ, leaving in their hearts a beautiful and an unsetting memory of their shepherd, teacher, witness of an unusual navigation… of a “Sailor of the Sky”.
Departing from us, Father Radovan allows our freedom to measure yet again against the challenge of a physical absence of our loved ones… The real consolation is yet to come.
May the Lord give him rest in the dwelling of the righteous. Memory eternal!
Maksim, the Right Reverend Bishop
of the Western American Diocese
of the Serbian Orthodox Church
READ MORE: http://www.bfspc.bg.ac.rs/en/front-page
|
