Western American Dioceses

mexico-imageУ периоду од 26. до 29. априла текуће године, у првој званичној и историјској посети Православним верницима у држави Мексико били су епископ Западноамерички Максим и протојереј Блашко Параклис. У Мексико сити су стигли у петак, 26. априла 2012. године. Пастирско-епископска одговорност западноамеричког епископа за српске исељенике на мексичкој територији има своје упориште у одлуци Светога Архијерејскога сабора.

 У настојању да се одржи сабрање и сусрет са нашим православним сународницима у време пасхалног периода, несебичну помоћ је пружио месни Епископ Алејо (егзарх у име Православне Цркве у Америци - OCA), који је епископа Максима и позвао у посету и указао му авраамовско гостопримство. Добротом Владике Алеха, била су два литургијска сабрања у саборној цркви Вазнесења Господњег, у суботу и недељу. Његова епархија ове године слави четрдесет година од оснивања (http://ocamexico.org/).

У својству Епископа Западноамеричкога и као представник Српске Православне Цркве за Дијаспору епископ Максим се обратио Министаству вера и дијаспоре. Наши сународници који живе у том граду и околини су обавештени да ће у наведене дане бити служена Света Литургија на српском језику.

Православни житељи Мексика имају три епископа: грчког Атинагору, Антиохијског Антонија и OCA Алеха. Постоји руски манастир, под јурисдикцијом Руске Православне Цркве. Укупан број православних их овој вишемилионској земљи није сасвим познат али се рачуна да их има до педесет хиљада. Православље овде има будућност уколико се ослободи ”јурисдикционих” свеза.

Током ове посете, водич је био Авраам (Абрахам), студент са Светотихоновске академије, родом из Мексика. Први дан, петак 27. априла, био је врлодинамичан. Владика Алехо (OCA црква) је госте у поноћ сачекао на аеродрому, а следећег дана је гостима показао своју саборну цркву и ужи центар Мексико Ситија знаменитости, тврђаве и музеје. Владика Алехо је диван човек и епископ кога краси смирење, љубав и пажња према ближњима. Око себе има млађе свештенике Мексиканце, а госте је сместио у кући његове сестре Хулије, која је одмах првога дана гостима за обед спремила чикен тортиљу.

Због болести, овој првој српској званичној црквеној посети Мексику није се придружио српски амбасадор у Мексику, г. Зоран Станојевић, који је ипак успео да извести наше сународнике о овој посети. У петак вече, епископи су били у посети код антиохијског архиепископа Антонија, који је својевремено, педесетих година прошлога века, студирао у Јелади са нашим блаженопочившим патријархом Павлом.

У суботу је епископ Максим са неколико свештеника служио у OCA катедрали. Због заузетости српски верници нису стигли, али је сусрет с њима одржан у недељу, захваљујући руском јеромонаху Нектарију који је позвао Србе које познаје и који су обећали да ће следећи пут доћи у знатно већем броју.

У Недељу Мироносица је служена Света Литургија са почетком у 10 часова. На крају Литургије месни Епископ Алехо је поклонио Епископу Максим Јеванђеље на шпанском, док је еп. Максим узвратио поклонивши панагију и орден Светога Саве.

* * *

Уједињене државе Мексика, или популарније, Мексико, својим границама се додирују са Северним Тихим океаном на западу и југу, а са Сједињеним америчким државама на северу. На југоистоку су окружене Карибским морем, Гватемалом и Belize. Мексички залив је на истоку. Ова земља има богату културу и велика је туристичка дестинација.

Мексико је врло необична земља. Званични назив је: Estados Únidos Mexicanos. Мексиканци су први увели у свет: чоколаду, кукуруз и љуте сосове (chilies). Прву су штампарију имали у северној Америци (1539) као и најстарији универзитет у Северној Америци. Њихова граница са САД је друга по величини у свету. После Бразила имају највећу католичку популациију. Мексико је лоциран у ”ватреном обручу”, односно у можда најтруснијој зони и са највише вулкана: транс-мексички вулкански појас од истока ка западу земље. Иначе, скоро три пута је већи од Тексаса, а само десет земаља имају више  становника од њих - 110 милиона. Пружа се на 2 милиона квадратних километара. Сам Мексико Сити, у коме су неописиве саобраћајне гужбе, лоциран је на рушевинама астешког града Tenochtitlán, најстарији је град у Северној Америци и један од највећих на свету. Срећом, има пуно паркова, где се може наћи хладовина и предах. Европљанима Мексико изгледа као трећи свет, као сиромашна земља у развоју, док је јужноамеричке земље сматрају за напредну, понајвише зато што се граничи са САД. Иначе, Мексико је шеста земља на планети по производњи нафте, имају слободну тржишну економију. Мексико сити је на великој надморској висини, што код посетилаца може да изазове тегобе (притисак, пуцање капилара и сл.). Кажу да је разлог зашто папа није посетио Мексико Сити управо велика надморска висина.

Савремени Мексиканци су уникатна мешавина многих древних цивилизација, међу којима су Олмеци, Запотеци, Толтеци, Маје, Астеци, Инке, Африканци, Французи и Шпанци. Цивилизација им почиње негде у 20.000. години пре Христа.  Када је конквистадор Кортес стигао 1519. Астеци су помислили да  дошао њихов бог, Quetzalcoatl, па су му понудили божанско пиће:  топлу чоколаду. Око 60% модерних Мексиканаца је ”mestizo” (Indian-Spanish), 30% су Индијанци... Говоре шпански али имају 50-так дијалеката.  Meксико је под шпанском влашћу или контролом био око 300 година док  Мексиканци нису, предвођени свештеником Хидалгом, подигли устанак против Шпанаца 16. септембра 1810. Тако њега скоро сви сматрају за оца модерног Мексика. Тексас је био провинција Мексика, али се осамосталио 1836. године, што је изазвало рат у Сједињеним државама (1836-1838). Када су у мексичко-америчком рату изгубили, морали су заузврат да продају Американцима Калифорнију, и то врло јефтино. Нису знали тада још да у Калифорнији има злата. Године 1910. под вођством Емилијана Запада и Панче Виле,  Мексички сељаци су устали против свог диктатора Порфирија Дијаза, и почео је десетогодишњи рат са жрвама од милион људи. Ћићеница (Chichen Itza) пирамида у Мексику спада међу 7 светских чуда. Ипак, не треба заборавити чињеницу да је стопа криминала јако висока, за шта не требају званична саопштења; довољно је погледати високе зидове по врху опасане жицом као и на улицама полицајце са панцирима. Многи чак држе прозоре заковане, што повлачи питање проветравања.

Гостољубивост, традиционалност, живост, отвореност... особине су које, заједно са знаменитостима и био-различитостима (богата флора и фауна), доприносе да Мексико буде једна од најпосећенијих земаља света. Икона Богородице од Гвадалупе (Nuestra Señora de Guadalupe) је једна од најпопуларнијих и најпосећенијих римокатоличких светилишта.

Поједини амерички документи говоре да је први српски усељеник стигао у Америку тачно септембра 1815. Био је то Ђорђе Шагић, рођен у Аустроугарској 30. априла 1795. године од родитеља Србијанаца који су дошли у таласу велике сеобе Срба под притиском Турака. Он се 1815. године у Хамбургу укрцао на брод за Филаделфију. Његово ступање на тло Америке, узима се као почетак новије сеоба Срба у Америку. Име Ђорђа Шагића, који је у новој земљи добио ново име Џорџ Фишер, важно је и због тога што је за шездесет година живота у Америци Фишер постао врло угледан Американац, а двадесет година је живео у Мексику и Тексасу. Када је Калифорнија уступљена САД, у време златне грознице, Фишер се сели у Сан Франциско где је постао секретар земљишне комисије. До своје смрти 1873. Џорџ Фишер је био је и судија, а и почасни конзул Грчке у Сан Франциску. Сахрањен је у Сан Франциску. Најважније је, међутим, да је Ђорђе Шагић први у Калифорнији основао малу колонију српских досељеника, која је окупљала и значајан број Хрвата, углавном из Далмације и са јадранских острва.

westsrbdio.org
Switch mode views: